Како време пролази, изгледа да је Нигер, у коме је 26. јула војска преузела власт, све сигурнији у себе, а да се његови противници све више колебају, оцењује "Монд".
Док нова војна власт, предвођена генералом Тианијем, не попушта ни пред економским ни финансијским санкцијама које је увела Економска заједница западноафричких држава (ЕКОВАС), а ни пред претњама суседних земаља да ће употребити силу, поделе међу афричким земљама о војној интервенцији против Нигера расту.
Према речима неколико неименованих дипломата, "напет и бесконачан" састанак Савета за мир и безбедност (ПСЦ) Афричке уније (АУ), тела надлежног за одлучивање о питањима решавања сукоба, био је значајан индикатор.
Према изјавама неколико добро обавештених извора, током одржаног у понедељак, 14. августа, ПСЦ је одбацио употребу силе против нигеријске власти. Ова позиција требало би да постане званична после саопштења за јавност, које се очекује у среду.
Ова позиција је веома удаљена од позиције ЕКОВАС-а, који је недавно наредио "тренутно стављање војних снага у стање приправности."
"Покретање војне интервенције, коју је одбацила АУ, била би контрадикција без преседана", каже Пол-Сајмон Хенди, истраживач на Институту за безбедносне студије.
Укратко, ЕКОВАС ће тешко користити силу без одобрења АУ.
"Подсећајући на нашу политику нулте толеранције према неуставним променама власти, одлучили смо да не подржимо војну интервенцију у Нигеру, јер би то могло довести до крвопролића и проузроковати још већу штету", рекао је дипломата из АУ.
Нове поделе у ЕКОВАС-у
Ова одлука је утолико више изненађујућа што је у супротности са обичајима АУ, чији став се усклађује са ставовима регионалних организација. То је, такође, у супротности са ставом председника комисије АУ, Мусом Факијем Махаматом из Чада, који је у саопштењу за јавност од 11. августа потврдио своју "чврсту подршку одлукама ЕКОВАС-а."
"Махамат има веома важну функцију унутар организације, али не може да даје коначне изјаве у име АУ. Да би нешто постало коначни став АУ, то мора да буде усвојено од стране надлежног тела, а то је, у овом случају, Савет за мир и безбедност", објаснио је Соломон Дерсо, оснивач тинк тенка "Амани Африка".
"ПСБ се ретко кад тако поделио", рекао је анонимни дипломата АУ. ПСВ је састављен од петнаест земаља и доноси одлуке консензусом, а не гласањем. Дана 14. августа, западноафрички блок земаља, који су представљали Сенегал, Гамбија, Гана и Нигерија, нашао се изолован када је реч о залагању за оружану опцију против Нигера.
Унутар самог ЕКОВАС-а, који је већ суспендовао Мали, Буркину Фасо и Гвинеју, где је такође војска преузела власт, разлике сада излазе на видело. "У прошлости, као у Сијера Леонеу и Гамбији, постојала је једногласност у подршци војним операцијама. Данас постоје дубоке разлике", указује један афрички дипломата. "Неки лидери се плаше јавног мњења. Свака земља види питање Нигера у светлу својих интереса."
Осим Нигерије, Сенегала и Обале Слоноваче, који су ударили песницом о сто, сада и ћутање појединих држава чланица изазива питања. "Истина је да су сви против војне операције, али то не смемо да кажемо. Чак и када сте неутрални, подложни сте критикама", тврди један дипломата из земље ЕКОВАС-а.
Многе од њих изабрале су немешање у ситуацију у Нигеру, а ово је принцип који све више узима маха. После пуча у Нијамеју, Алжир, који са Нигером дели границу од 1.000 километара, одлучно се успротивио било каквој војној операцији.
Чад, још један моћни сусед, одбија да изабере страну. Махамат Идрис Деби је у уторак постао први председник који је примио новог шефа владе Нигера. Разговори о војној интервенцији се још воде, али постају све више хипотетички.