Министар правде Турксе Јилмаз Тунц изјавио је да Анкара и даље чека да Шведска, која жели да се придружи НАТО-у, предузме конкретне кораке у борби против тероризма и одобри турске захтеве за изручење припаднике милитантних група које Анкара сматра терористима.
Он наводи да би Шведска требало да буде "осетљива" по овом питању, као и по питању спаљивања Курана.
Тунц додаје да ће турски парламент проценити у којој мери је Стокхолм испунио обавезе у борби против тероризма када се посланици на јесен врате са летње паузе.
Финска и Шведска су се, подсетимо, у мају 2022. године, званично пријавиле за улазак у НАТО, а за пријем у Алијансу потребно је одобрење свих држава чланица и пролазак одређених процедура.
На самиту у Мадриду који је одржан крајем јуна 2022. године све земље чланице НАТО-а су се сложиле са приступањем Шведске и Финске. Тада је почео процес ратификације пријава на нивоу националних парламената земаља чланица. До почетка 2023. пријаве Шведске и Финске ратификовало је 28 од 30 земаља НАТО-а, али су Мађарска и Турска одлучиле да шведску пријаву разматрају одвојено од финске.
У ноћи 31. марта завршена је ратификација финске апликације за НАТО од стране свих чланица Алијансе, а 4. априла Финска је постала 31. чланица НАТО-а. Шведска, међутим, још увек није добила одобрење Мађарске и Турске.
Иако је 1. јуна Шведска усвојила нови закон о борби против тероризма, Стокхолм није изручио припаднике милитантних група које Анкара сматра терористима, што је услов за одобрење пријаве за чланство у Алијанси.