Изгледа да је НАТО престао да се нада победи Украјине, пише "Телеграф". Наиме, говорећи у Норвешкој, Стијан Јенсен, шеф кабинета генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга, изјавио је да би мировни споразум могао да укључи уступање територија Русији од стране Кијева, у замену за чланство у НАТО-у, подсећа лист.
Његови коментари с правом су изазвали бес у Украјини. Јенсен се после извињавао због начина на који је изразио своје ставове, али их није повукао. Накнадно Столтенбергово инсистирање да ће се мировни преговори одвијати под условима које постави Кијев нису отклонили сумњу да је Јенсен открио како Запад заправо посматра рат.
Недавна процена америчких обавештајаца показала је да кијевска контраофанзива неће успети да постигне циљ - пресецање руског копненог коридора до Крима. Суморни закључак који су поједини извели је да упркос актуелним офанзивама Русије и Украјине, ниједна страна неће успети да оствари стратешки значајне добитке.
Одговор на очигледну пат позицију није притисак на Украјину да призна руску анексију своје земље, већ да се промене чињенице на терену, наводи се у коментару "Телеграфа" и додаје да се то може постићи "само удвостручавањем напора да се Кијев снабде довољним борбеним ресурсима да протера Русију, ако не ове, онда следеће године".
Ипак, две године након понижавајућег повлачења из Авганистана, чини се да је Запад поново на ивици да прихвати пораз. Мировни споразум под тим условима значио би победу Русије и пораз Украјине, јер шта би друго могла да значи "предаја територија" Москви?
Уместо тога, потребно је да се Кијеву обезбеди подршка која до сада није, предлаже се у тексту. Последњи извештаји из Вашингтона не говоре ништа ново, само потврђују исте процене из фебруара, у којима се предвиђа да ће недостатак опреме и људских ресурса довести до неуспеха контраофанзиве.
Неуспех Запада да се придржава сопствених принципа
Другим речима, "оно што сада видимо је неуспех Запада да се придржава сопствених принципа". Уместо да су одлучном акцијом на почетку године обезбедили адекватну опремљеност Кијева, Вашингтон и Берлин су позвали Украјину да се бори у складу са тактичком доктрином НАТО-а, ускраћујући јој средства за то.
Запад је наставио да даје војну опрему на кашичицу, свађајући се и препирући се око тенкова, Ф-16, АТАЦМС и касетних граната од виталног значаја за успех Кијева.
После вишемесечне агоније, САД су на крају испоручиле касетну муницију, али су тек ове недеље невољно одобриле да Данска и Холандија дају Ф-16 на време.
Да је Бајден усвојио Черчилову ратну мантру "акција данас" када је Зеленски први пут затражио те авионе, они би сада могли да нападају руске снаге у Украјини. Како ствари стоје, они неће бити на небу до следеће године, ако и тада.
Чак и сада, немачки канцелар Олаф Шолц позива на "више мировних преговора" док наставља да одлаже одлуку о испоруци крстарећих ракета "таурус". Сама идеја мировних преговора у овом тренутку била би смешна, да није толико опасна.
Сваки такав напор до сада је био мало више од бесмислене причаонице. Осим пораза на бојном пољу, никакав притисак било које земље на Путина - осим Кине - не би довео до повлачења руске војске са освојених територија. А упркос појављивању Пекинга на преговорима у Џеди, Си Ђинпинг се не бави тиме да Путину намеће уступке које би он видео као јачање Запада.
Алтернативни план да се Украјина придружи НАТО-у након што се одрекне великих делова своје суверене територије је смешан. На страну све друго, Путин не би пристао ни на какво проширење НАТО-а.
Али чак и да хоће, за Украјину не би било никакве користи да се придружи Алијанси која је себе учинила неважном тиме што се практично предала Русији. Јер управо то би значио неуспех НАТО-а да осигура да његов савезник - Украјина победи у најзначајнијем војном сукобу у Европи од када је НАТО формиран.