Економске санкције, главно средство које су Сједињене Државе годинама користиле у покушају да изврше притисак на Северну Кореју, нису успеле да зауставе њене нуклеарне и ракетне програме или да врате Пјонгјанг за преговарачки сто.
Уместо тога, програм балистичких пројектила Северне Кореје је постао јачи и она је ове године спровела рекордан режим тестирања више врста оружја - укључујући интерконтиненталне балистичке ракете дизајниране да стигну до копна САД.
Очекује се да би земља ускоро могла да оконча самонаметнути петогодишњи мораторијум на тестирање нуклеарне бомбе.
Сада, креатори политике у САД и њихови претходници могу само да покушају да схвате шта је пошло наопако и ко би могао бити крив.
"Доживели смо неуспех, генерацијски политички неуспех", рекао је Ројтерсу Џозеф Детомас, бивши амерички дипломата који је радио на санкцијама Северној Кореји и Ирану и служио је у администрацији демократских председника Била Клинтона и Барака Обаме.
"Читава генерација људи је радила на овоме. Пропало је... па у реду, сада морамо да пређемо на следећи корак, да схватимо шта да радимо у вези с тим.“
Званичници Бајденове администрације признају да санкције нису успеле да зауставе севернокорејске програме наоружања - али тврде да су барем биле ефикасне у успоравању севернокорејског нуклеарног програма.
"Не бих се сложио са идејом да санкције нису успеле. Санкције нису успеле да зауставе њихове програме – то је апсолутно тачно“, рекао је високи званичник администрације за Ројтерс.
"Али мислим да снкције нису постојале, Северна Кореја би много даље одмакла и представљала би много већу претњу својим суседима региону и свету."
Бивши званичници и експерти кажу да санкције никада нису уведене и спроводене довољно дуго и довољно снажно и за то криве колебљивост САД у Северној Кореји али и притиске попут ситуације у Украјини и тензија између САД и Кине око Тајвана захваљујући којима Пјонгјанг лако заобилази ембарго.
Савет безбедности УН одавно је забранио Северној Кореји да спроводи нуклеарне тестове и лансирање балистичких пројектила.
Савет безбедности је увео санкције Северној Кореји 2006. године како би угушио финансирање њених нуклеарних и балистичких ракетних програма. Санкције укључују забрану извоза угља, гвожђа, олова, текстила и морских плодова, као и ограничавање увоза сирове нафте и рафинисаних нафтних деривата.
Међутим, стручњаци УН редовно извештавају да Северна Кореја избегава санкције и да наставља да развија своје програме.
Русија и Кина подржале су пооштрене санкције након последње нуклеарне пробе Северне Кореје 2017. године, али није јасно на коју акцију УН - ако је уопште буде - могу да пристану ако Пјонгјанг изведе још једну нуклеарну пробу.
Високи званичник Бајденове администрације рекао је Ројтерсу да Вашингтон верује да Кина и Русија имају моћ да убеде Северну Кореју да не настави тестирање нуклеарне бомбе.
Али, Бајденова администрација је истовремено оптужила Кину и Русију да су омогућиле севернокорејском лидеру Ким Џонг-уну.
Поједини експерти криве и Бајденову и администрацију његовог претходника Доналда Трампа да нису извршиле максималан притисак да зауставе Кину у избегавању санкција.
Тај "максимални притисак" би, према њиховим речима, подразумевао искључивање кинеских банки из међународног финансијског система. Постоје они који мисле да такав притисак не само да не би имао ефекта, већ би додатно разбесено Пекинг.
Неки амерички академски стручњаци тврде да би Вашингтон требало да призна Северну Кореју онакву каква јесте – нуклеарну силу која се никада неће разоружати – и да користи ублажавање санкција да подстакне боље понашање.
"Мислим да својим економским утицајем можемо купити и друге ствари осим разоружања“, рекао је Џефри Луис, стручњак за непролиферацију са Института за међународне студије Мидлбери.
Високи званичник Бајденове администрације рекао је да одржавање санкција није само кажњавање, већ да међународна заједница показује да је уједињена.
Он је одбацио идеју да Вашингтон треба да призна Северну Кореју као државу са нуклеарним оружјем.
"Постоји изузетно снажан глобални консензус... да Северна Кореја не треба и не сме да буде нуклеарна нација“, рекао је он. "Ниједна земља не позива на ово... мислим да би последице промене политике биле дубоко негативне."