Зидови, бродови и тестови марксизма: Како Трамп планира да ограничи имиграцију у САД

Некадашњи председник САД Доналд Трамп жели да уведе до сада незапамћена ограничења имиграције уколико победи на председничким изборима наредне године, сазнаје "Аксиос".

Потенцијални мигранти би морали да буду испитивани да ли су следбеници "марксистичких" идеологија, док се разматра и увођење поморске блокаде како би се спречило кријумчарење наркотика, наводи тај амерички портал.

Као председник, Трамп је изградио део зида на граници са Мексиком, а уведени су и строги тестови који ограничавају приступ тражиоцима азила. Његови планови за 2025, ипак, иду корак даље - чиме би милионима странаца могло да буде много теже да дођу и остану у САД.

Трампов план садржи неколико нових предлога, али и неке старе који раније нису примењивани у пуној мери.

Он би ојачао "идеолошки надзор" оних који желе да уђу у САД. Амерички закон већ деценијама комунистима забрањује улазак у земљу, само што се он никада спроводио. Трамп жели да га спроведе и спречи све оне које сматра "марксистима" да уђу у Америку.

Трампов план предвиђа и слање обалске страже и морнарице у воде недалеко од обала САД и држава Латинске Америке, како би спречио шверц илегалних наркотика, што је корак више у односу на његов први председнички мандат.

Некадашњи председник планира и да прошири тзв. забрану за муслимане, која грађанима појединих земаља онемогућава приступ Сједињеним Америчким Државама.

Трамп је током свог председничког мандата увео забрану издавања виза држављанима 12 већинским муслиманских или афричких земаља, коју је његов наследник Џозеф Бајден касније укинуо.

Под Трамповим новим планом, нарко картели би добили статус "незаконитих непријатељских бораца", што би значило да америчка војска има надлежност да их напада и на територији Мексика. 

Некадашњи председник жели и да укине правило којим деца илегалних имиграната рођена на територији САД аутоматски добијају америчко држављанство. Трамп је то планирао и раније, али данас, са својим савезницима у Врховном суду, то делује реалније него раније.

Потенцијални републикански кандидат најавио и наставак рада на изградњи зида дуж границе са Мексиком. Његова администрација је потрошила милијарде на подизање укупно 723 километара зида дуж границу дужу од 3.000 километара, што је Бајден обуставио након доласка на власт.

"За оне који желе да обезбеде наш имиграциони систем, првих 100 дана Трампове администрације биће чисто блаженство — праћено са још четири године најжешће акције која се може замислити", рекао је Трампов саветник Стивен Милер за "Аксиос".

Трампов фокус на јужну америчку границу покушање да смањи и обим легалне имиграције. На пример, план увођења идеолошког "скрининга" потенцијалних имиграната укључује и надзор над њиховим објавама на друштвеним мрежама. 

Подносиоци захтева за визу већ морају да обезбеде информације о својим друштвеним мрежама, што је пракса која је почела под Трампом.

Трамп такође планира да смањи приступ америчком имиграционом систему за земље чији грађани имају високу стопу илегалног боравка у САД након истека визе.

Неколико Трампових планова — као што је проглашење картела "незаконитим непријатељским борцима" и поморска блокада — могли би да повећају тензије са Мексиком, чија би сарадња Трампу била потребна, наводи "Аксиос".

Бајденова администрација је раније поднела тужбу против Тексаса због коришћења бова и бодљикаве жице на реци Рио Гранде, што је довело до смрти неколико миграната и до изазвало бес мексичких званичника.

Трампу би одговарало да Мексико настави са својом политиком "Остани у Мексику", која је тражиоце америчког азила подстицала да остану у тој земљи док се њихови захтеви процесуирају.

Трамп би вратио низ ограничења за добијање азила, поново преговарајући о споразумима са Гватемалом, Хондурасом и Ел Салвадором — и потенцијално другим државама — да тамо пошаље мигранте из региона убрзо након што стигну у САД.

Трамп би у испуњавању својих замисли могао да користи неке давно заборављене законе који се н примењују већ деценијама, ако не и вековима, попут Закон о страним непријатељима - који је други председник САД Џон Адамс потписао још 1798. године.