"Јурејжaн тајмс": Слање ловаца Ф-16 Кијеву је представа која треба Русију да натера на преговоре

НАТО се определио за приступ "штапа и шаргарепе“, како би приморао Русију да седне за преговарачки сто, не зато што Русија губи рат, већ зато што је Запад коначно схватио да га губи Украјина

Данска и Холандија су пристале да пошаљу Украјини борбене авионе Ф-16, а до првих испорука могло би доћи око Нове године, пише пензионисани индијски пилот и војни аналитичар Вијаиндер Такур за "Јурејжaн тајмс".

Данска премијерка Мете Фредериксен је 20. августа изјавила да ће ова земља Украјини испоручити укупно 19 авиона. Првих шест ће бити испоручено око Нове године, затим осам 2024. и још пет 2025. Холандија има 42 авиона Ф-16, али тек треба да одлучи колико ће их послати Кијеву.

Након одлуке Данске, руски амбасадор у тој земљи Владимир Барбин упозорио је на неизбежну "ескалацију сукоба" између Русије и Украјине: "Чињеница да је Данска сада одлучила да поклони Украјини 19 авиона Ф-16 довешће до ескалације сукоба."

Не треба сумњати у то да је руски амбасадор био сасвим озбиљан, упозорава Такур.

Зашто је НАТО толико театралан?

САД су још 19. маја 2023. одлучиле да пошаљу ловце Ф-16 у Украјину. Председник Џозеф Бајден обавестио је лидере Г7 да ће САД подржати иницијативу за обуку украјинских пилота на ловцима Ф-16.

Украјински министар одбране Алексеј Резњиков је 19. августа изјавио да је "почела обука за украјинске пилоте и помоћно особље Ф-16." Програм обуке ће трајати најмање шест месеци. Резњиков је очигледно мислио на такозвану припремну обуку, укључујући и учење енглеског језика, а не на обуку летења или одржавања Ф-16.

Чињеница је да је припремна обука тек почела, али дански премијер алудира на трансфер шест ловаца Ф-16 у Украјину у децембру, за свега четири месеца, што показује да је у игри и много театралности.

У званичној изјави, у којој се најављује слање, наводи се: "Сагласни смо да пребацимо авионе Ф-16 украјинском ваздухопловству, у блиској сарадњи са САД и другим земљама када се за то испуне услови. Ти услови укључују успешно одабрано, тестирано и обучено украјинско особље, као и неопходна овлашћења, инфраструктуру и логистику."

Ипак, мало је вероватно да ће се "услови за такав трансфер" стећи и за још годину дана.

Ова театралност сугерише да НАТО нема за циљ моменталну ескалацију, већ да се определио за приступ "штапа и шаргарепе", како би приморао Русију да седне за преговарачки сто, али не зато што Русија губи рат, већ зато што је Запад коначно схватио да га губи Украјина.

Реалан временски оквир за оперативно распоређивање ловаца Ф-16 у Украјини могао би се протегнути и до средине 2024. године, ако не и касније. Да парафразирамо Вилијама Шекспира из "Макбета": До тада би ужурбаности могао доћи крај, а битка би могла бити изгубљена, или добијена.

САД траже одступницу

Током протекле две недеље, западни медији главног тока у драматичном заокрету почели су да извештавају да Украјина "можда неће моћи да постигне циљеве које је поставила у контраофанзиви", што показује да руководство САД и НАТО-а сада тражи одступницу.

Истовремено, чини се да је Русија, која је раније увек поздрављала мировне преговоре, променила свој став.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је недавно изјавио: "Не смемо стати док садашња, терористичка украјинска држава не буде потпуно разорена. Она мора бити уништена до темеља. Тачније, тако да ни пепео од ње не остане. И да се ова грозота никада, ни под којим условима, не роди поново."

Чак је и увек љубазни Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, одговарајући на недавне "мировне предлоге" Запада рекао: "Позиве Западњака на разговор сматрамо лицемерним. То је тактички трик да се још једном купи време, дајући исцрпљеним украјинским трупама предах како би се прегруписале и добиле још оружја и муниције."

Два су добра разлога зашто најаве о трансферу Ф-16 изгледају као театарска представа.

Оперативни утицај Ф-16 биће веома ограничен

У војном смислу, Ф-16 неће направити велику разлику, а операције Ф-16 ће захтевати много НАТО специјалиста који ће бити стационирани у Украјини.

У поређењу са ловцима, који се већ налазе на инвентару украјинских снага (МиГ-29, Су-27), авиони Ф-16, који ће бити пребачени у Украјину, имају напредније радарске и електрооптичке сензоре, носе ракете ваздух-ваздух већег домета и прецизно навођено оружје ваздух-земља дугог домета, укључујући и крстареће ракете.

Што је најважније, Ф-16 би били повезани са мрежом ваздушне одбране украјинских снага, која се састоји од радарских и ракетних система, као и осматрачница на земљи, дронова и других ваздушних средстава, као што су АВАКС-и.

Међутим, оперативни утицај Ф-16 биће веома ограничен. Ловци Ф-16 ће моћи да носе ракете дугог домета АИМ-120, али руски ловци, попут Су-35 и Су-30СМ, носе ракете ваздух-ваздух још већег домета: РВВ-БД.

Обично је трансфер ловаца из једне земље у другу траје две до три године, укључујући и обуку пилота.

Трансфер ловаца Ф-16 и њихово оперативно распоређивање у року од годину дана могуће је само ако се ангажују специјалисти из производне компаније "Локид Мартин", као и специјалисти за одржавање из Данске и Холандије.

Високи ризик од ескалације сукоба

Украјина мора да обезбеди слободан приступ евиденцији о сервисирању сваког испорученог ловца Ф-16. Украјини ће бити потребне године да успостави сопствене логистичке и информационе системе, компатибилне са НАТО-ом, складишне просторе за резервне делове и сервисна места за дневно и периодично сервисирање.

У почетку, нема сумње да би Кијев зависио од особља НАТО-а распоређеног у украјинским базама.

Проблем је што би распоређивање припадника НАТО-а у некој оперативној бази у Украјини било исто што и учешће у сукобу. У том случају, најмању бригу би представљали могући руски ракетни напади на стамбене објекте НАТО-а.

Са повлачењем таквих потеза, и САД и НАТО би се одједном померили неколико степеница на лествици ескалације.

Ограничени војни добици, уз високи ризик од ескалације сукоба, искључују брзо оперативно распоређивање Ф-16 у Украјини. Театралност у слању борбених авиона Ф-16, закључује Такур, има смисла само ако је циљ убеђивање Русије да седне за преговарачки сто.