Због дубоких друштвених подела, подгрејане атмосфере пред изборе и духа "трампизма" који плаши демократе, у Америци се све више говори о грађанском рату, па се лондонски "Гардијан" пита да ли је такав рат заиста могућ.
Ауторка књиге "Како почињу грађански ратови и како их зауставити" Барбаре Ф. Волтер подсећа да заоштравање ситуације траје одавно. У августу, након што је ФБИ упао у Трампову кућу на Флориди, Твитерово позивање на "грађански рат" скочило је за 3.000 процената, а његове присталице твитовале су "спремите се за устанак".
Линдзи Грејем, републикански сенатор из Јужне Каролине, рекао је да ће бити "нереда на улицама" ако Трамп буде оптужен. Па и сам Трамп је предвиђао "да ће се десити страшне ствари".
Оно што ауторку текста највише забрињава јесте чињеница да се насиље све више оправдава са обе стране политичког спектра. У јануару 2022. године 34 одсто испитаних Американаца рекло је да је понекад у реду да се користи насиље против владе.
Седам месеци касније, више од 40 процената сматра да је грађански рат бар донекле вероватан у наредних 10 година. "Пре две године нико није говорио о другом америчком грађанском рату. Данас је то уобичајено."
Волтер каже да је питање које јој најчешће постављају након читања њене књиге: Да ли би Америка опет могла да се суочи са грађанским ратом? Они који су скептични према оваквом развоју догађаја оправдавају тезу тиме да је америчка влада сувише моћна да би јој се неко оспорио или једноставно не могу да верују да би Американци почели да убијају једни друге. Волтер одговара да су ова веровања "заснована на погрешној идеји да би други грађански рат изгледао као први. А неће."
Како би изгледао други грађански рат у САД?
Ако у САД избије други грађански рат, то ће бити герилски рат који ће водити више малих милиција широм земље, објашњава ауторка.
"Њихове мете ће бити цивили – углавном мањинске групе, опозициони лидери и федерални службеници. Судије ће бити убијане, демократе и умерени републиканци затворени због лажних оптужби, цркве у које иду Афроамериканци и синагоге ће бити бомбардоване, пешаке ће елиминисати снајперисти на градским улицама, а федералним агентима ће претити смрћу ако спроведу савезни закон. Циљ ће бити да се смањи моћ савезне владе и оних који је подржавају", стоји у књизи.
"Знамо ово јер су нам екстремно десничарске групе као што су 'Поносни момци' рекли како планирају да изврше грађански рат", наставља "Гардијан" и подсећа да десничари ову врсту рата називају "отпором без вође", који инспирацију налази у делу Вилијама Пирса "Тарнерови дневници".
Ова књига нуди упутство како група маргиналних активиста може да искористи масовне терористичке нападе да "пробуди друге белце за њихову ствар и на крају уништи савезну владу".
САД још нису у грађанском рату, наводи Волтер, али се враћа на извештај ЦИА из 2012. према коме земља доживљава отворену побуну када је стално насиље од стране све активнијих екстремиста постало норма. У овој раној фази грађанског рата, екстремисти покушавају да натерају становништво да изабере страну, показујући грађанима да влада не може да их чува или да им обезбеди основне потрепштине.
Стручњаци су се питали да ли ће 6. јануар бити почетак континуиране серије напада, али то се још није догодило, делом због агресивних контрамера ФБИ, тврди ауторка и наводи да је ФБИ ухапсио више од 700 особа које су учествовале у нередима.
Фактори ризика
Међутим,"овај застој ће вероватно бити привремен", због два фактора ризика који постоје у САД и нису се смањили ни после 6. јануара: један је етнички фракционизам - када се грађани неке земље организују у политичке партије засноване на етничком, верском или расном идентитету, а не на идеологији. Други фактор је анократија, ситуација када влада није ни потпуно демократска ни потпуно аутократска, већ нешто између.
"Грађански ратови се готово никада не дешавају у здравим и јаким демократијама. Они се такође ретко дешавају у правим аутократијама. Насиље скоро увек избија у државама које су негде између – у слабим и нестабилним псеудодемократијама."
Волтер истиче да групе које имају тенденцију да прибегну насиљу нису најсиромашније групе, нити оне које су највише потлачене, већ је то група која је некада била политички доминантна, али губи моћ.
Она отворено упире прстом у Републиканску партију и њене присталице који су "озлојеђени због губитка политичког статуса". Осим тога, "њихов статус ће наставити да опада како Америка буде постајала мултиетничка, мултирасна и мултирелигијска, а резултат ће бити све веће негодовање и страх од онога што је пред нама. Људи који су упали на Капитол 6. јануара веровали су да спасавају Америку од ове будућности и осећали су да је њихова борба потпуно оправдана."
"Регулишите друштвене мреже"
Оно што се дешава у САД није јединствено, већ странке деснице добијају све већу подршку широм Европе, са наративом да ће белци изгубити већински статус и уз "наглашавање наводних трошкова - економских, социјалних, моралних - такве трансформације".
Најзад, шта можемо да урадимо поводом овога, пита се Волтер и сугерише да је одговор у томе да политички лидери уложе велика средства у јачање демократија, као и да се њихове политичке странке издигну изнад расних, верских и етничких подела.
"Али овде у Америци, Демократска странка нема подршку да уведе преко потребне реформе политичког система, а републиканци немају интереса; крећу се у супротном смеру."
Ауторка нуди и, како каже, "потенцијално лако решење", а то је регулисање друштвених мрежа, посебно алгоритама који подстичу запаљивије, екстремније и претеће информације.
"Уклоните буку на друштвеним мрежама и утишајте насилнике, теоретичаре завере, ботове, тролове, дезинформације, распириваче мржње и непријатеље демократије. Резултат би био стишавање колективног беса, неповерења и страха, што би нам свима дало времена да поправимо ствари."