Нацистичка прошлост будуће шефице НАТО-а?

Шефу НАТО-а Јенсу Столтенбергу следеће јесени истиче мандат на челу Алијансе, а једно од имена која се тренутно истичу као његови потенцијални наследници, како пише "Њујорк тајмс" јесте и Кристија Фриланд, министарка финансија Канаде којој се често спочитава нацистичка породична прошлост.

Она иначе има 54 године, бивша је новинарка, а у жижу јавности ушла је у време припајања Крима Русији, док је била министарка спољних послова.

Фриландова такође снажно подржава Украјину, а једна од занимљивијих ставки из њене биографије јесте и то што је 2014.године отишла у Кијев да прослави свргавање украјинског председника Виктора Јануковича који је имао подршку Кремља.

Иако званичници упозоравају да су ово рани дани трке за главном НАТО фотељом, као и да врло често имена која се појављују прва уопште и "не преживе" преговоре између 30 чланица НАТО-а, признају и да она има добре шансе да постане прва жена и прва Канађанка која је икада водила Алијансу.

Али, кад се говори о Фриландовој, једна од ствари које је немогуће не поменути јесте и нацистичка прошлост њене породице.

Наиме, њен деда по мајци, Украјинац Мајкл Чомски био је главни уредник нацистичких новина "Краковске вести" у окупираној Пољској.

Овај медиј не само што је настао у просторијама заплењеним од једног Јевреја који је касније убијен у концентрационом логору, већ је тираж правио објављујући антисемитске садржаје.

"Да, он је био уредник легалних новина у Пољској коју су окупирали нацисти. Никада ништа није потписао у новинама. То није би био његов позив. Новине су такође имале извештавале о украјинској култури и одржавале украјинску интелигенцију у животу током рата објављујући чланке, не само антисемитске, већ чланке о украјинској култури", бранио је свог оца ујак Фринландове Џон-Пол Химка у једном од својих чланака, а пренео је канадски лист "Глоуб енд мејл".

Главна кандидаткиња за шефа НАТО-а никада међутим није признала да је њен деда био нацистички сарадник и сугерисала да је та тврдња део руске кампање дезинформисања.

Она није директно одговорила на питања да ли су приче о Чомјаку тачне. Када је "Глоуб" тражио од њене канцеларије да оповргне тврдњу, одговорили су само: "Људи би требало да се запитају одакле долазе ове информације и мотиви који стоје иза њих".

Али, без обзира на причу о њеном деди, и сама Фриландова убележила је сама себи озбиљан црвени картон у својим наступима.

Почетком године, у време протеста Украјинаца у Торонту против рата, Кристија Фриланд се сликала уз црно-црвену заставу, која како пише "Политика", представља неонацистички покрет у Украјини.

Застава је реликт покрета Бандере, украјинског нацисте одговорног за убиство хиљаде Јевреја у Украјини и Пољској. Та фотографија појавила се на министаркиним налозима на друштвеним мрежама, али је убрзо уклоњена. 

Ко су јој ривали?

Сједињене Државе не предлажу свог кандидата, пошто је амерички генерал традиционално врховни командант савезничких снага у Европи, али свакако имају снажан глас у избору.

Европска унија би међутим желела да следећи шеф алијансе буде и неке од њених земаља чланица, али би тек требало да се удружи око једног кандидата.

Међу именима која се тренутно помињу као јака конкуренција Фриландовој има и неколико жена, а то су премијерка Естоније Каја Калас, председница Словачке Зузана Цапутова, као и бивша председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић, која је својевремено радила у НАТО-у као помоћница генералног секретара за јавну дипломатију.

Британски кандидат је министар одбране Бен Волас.

"Особа која добије посао ће несумњиво преузети власт у једном од најкритичнијих тренутака у историји Алијансе. Рат у Украјини је подразумевао и више НАТО трупа на руским границама, потенцијалне нове чланице у Шведској и Финској и нове захтеве за новцем и опремом. Док НАТО ради на основу консензуса, његов шеф игра важну улогу у помирењу захтева својих држава чланица и у артикулисању става Запада глобалној публици", пише "Њујорк тајмс" додајући да би могло да се деси да се и Столтенбергу мандат продужи за још годину дана.

Ипак и Вашингтон и Брисел желе да се питање шефа Алијансе реши пре следећих америчких председничких избора у новембру 2024.