Украјина богословима забранила улаз у Кијевско-печерску лавру

Канонска Украјинска православна црква (УПЦ) јавља да је богословима, будућим свештеницима и њиховим професорима чија се богословија налази у Кијевско-печерској лаври забрањен приступ на територији манастира и зградама Кијевске богословске академије и Богословије.

"Министарство културе Украјине упутило је писмо Кијевској богословској академији и Богословији у којем се обавештава да су наставници, студенти и запослени у Кијевским богословским школама дефинисани као посетиоци Лавре, те им је сада забрањен приступ територији манастира и академским зградама", јавља УПЦ.

Од тренутка када је резерват који је под руководством државе једнострано раскинуо уговор о закупу манастира са Кијевско-печерском лавром, ректор Богословије архиепископ Белогородски Силвестар се више пута обраћао разним државним институцијама са захтевом да спрече затварање кијевских богословских школа и укидање њиховог постојања.

Још почетком августа је резерват одлучио да затвори територију Доње лавре за посетиоце. Факултету, студентима и запосленима је од 17. августа забрањен приступ зградама академије.

Иако је у питању школство и образовање, студенти богословске академије и богословије као и њихови професори се у писму одговора начелника Министарства културе Ростислава Карандајева третирају као посетиоци.

Наиме, просветна установа је раније послала писмо са правним образложењем о незаконитости оваквих радњи и позвала на несметан приступ школским зградама. Међутим, Министарство је одговорило да је његов став остао непромењен.

Шта се дешава у Лаври?

Конфликт око Кијевско-печерске лавре разбуктао се крајем марта, када је украјинско Министарство културе од монаха затражило да напусте манастир. Дат им је услов: могу да остану, ако пристану да пређу у расколничку структуру, тј. Православну цркву Украјине (ПЦУ). Игумана манастира митрополита Павла су послали у кућни притвор под оптужбом да "разбуктава религијску мржњу и подржава деловање Русије".

Суд у Кијеву је 10. августа прихватио захтев резервата да се монасима Кијевско-печерске лавре одузме право за коришћење имовине. Адвокат манастира протојереј канонске УПЦ Никита Чекман назвао је одлуку суда "једном од најсрамнијих у историји Украјине". Руска православна црква (РПЦ) је судску одлуку којом се дозвољава исељење монаха назвала најсуровијим насиљем над верницима, а поступке украјинских власти упоредила је са совјетским богоборством 1920-их и 1930-их година.

Комисија Министарства културе од тада затвара објекте кијевске Лавре и спречава вернике да уђу на територију манастира. Од та су се у Лаври могле видети сцене каквих је било, какао наводи руско МСП, у прогонима првих хришћана. Верници су се причешћивали кроз решетке капија јер им улаз није дозвољен, оно који су ипак усмели да уђу су затварани у објектима које је "отела" држава, није им дозвољено да добију воду нити храну. Притом, украјинске власти су без налога хапсиле вернике испред самог манастира, одводиле их и мучиле. Пред полицијом, која је немо посматрала, расколници су тукли вернике у манастирском дворишту.

Украјинске власти су током протекле године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље.

Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима Украјине одлучиле су да забране деловање УПЦ, а парламенту је поднет предлог закона о њеној забрани на целој територији Украјине.

Кијевско-печерска лавра је најстарији манастир руског православља, основан у 11. веку и представља један од главних центара православља и образовања.

Лавра је, као и сва црквена имовина, национализована после Октобарске револуције 1917. године, а током совјетског периода је чак два пута била затварана.

Живот и верници вратили су се у манастир у другој половини 80-их година прошлог века. Одлуком Савета министара Украјинске ССР 1988. године су први објекти Доње лавре пренети на коришћење Руској православној цркви, а 1990. године Савет министара Украјинске ССР је дозволио да у надлежност манастира пређе већи део територије манастира. Касније су цркви на коришћење пренети и други објекти Лавре.

Црква их је обнављала и улагала у њих, али су сви објекти остали у државном власништву.