Овог понедељка обележава се шездесета годишњица масовног марша на Вашингтон предвођеног Мартином Лутером Кингом, када је овај чувени активиста за људска права одржао говор запамћен по историјској пароли "Имам сан" у којем износи визију Америке као равноправног друштва за припаднике свих раса и друштвених позадина.
Иако у мањем броју него 250.000 људи који су марширали 1963. године, овог викенда одржан је још један марш, са поруком да он не представља комеморацију, већ наставак Кингове борбе и визије. Како преносе медији, неке од главних тема били су системски расизам, говор и злочини мржње и полицијска бруталност, а закључак који се могао извући јесте да су данашње Сједињене Државе далеко од оних из Кинговог сна.
Овакво мишљење дели и велики број Американаца, према најновијим истраживањима. У анкети коју је спровео истраживачки центар Пју се наводи да свега 52 одсто држављана САД сматра да је њихова земља учинила значајан напредак по питању друштвене једнакости у протеклих 60 година, док овај број пада на 30 одсто ако ако се гледају одговори искључиво Афро-Американаца.
Анкета "Ен-Би-Си Њуза" показала је да се већина Американаца не слаже са изјавом да се у САД људи оцењују према карактеру а не према боји коже (52 одсто), али и да је број оних који мисле да раса не утиче на животно искуство у опадању преко десет година.
Анкете из 2009. и 2010. године откриле су да је тада 60 одсто испитаника сматрало да живи у друштву какво је Мартин Лутер Кинг сневао, док је 2015. године, када је "Ен-Би-Си Њуз" последњи пут поставио ово питање то мислило 54 одсто испитаника. Тренутно, број људи који то мисли износи 47 одсто, наводи овај медиј.
Поврх тога, ФБИ је у марту ове године објавио да је број злочина мржње у 2021. години, последњој за коју је ова статистика објављена, порастао на 9.065 у односу на 8.120 из 2020. године, што чини пораст од 11,6 одсто.
Са друге стране, Институт за политичке студије са седиштем у Вашингтону је у свом извештају о друштвеној неједнакости, објављеном у светлу 60. годишњице Лутеровог говора, указује да је економски јаз између црних и белих Американаца и даље велик, упркос учињеном напретку.
У том извештају се наводи да су афроамеричка домаћинства у 1967. години зарађивала 58 центи за сваки долар дохотка белих домаћинстава. У 2021. години, овај однос је подразумевао да афроамеричко домаћинство у просеку зарађује 62 цента за сваки долар које заради бело домаћинство. Констатује се да би било потребно 513 година за постизање једнакости ако се актуелни трендови наставе.
Расподела богатства у земљи такође се занемарљиво изменила, пошто су 2019. године Афроамериканци поседовали 18 центи за сваки "бели" долар, у односу на своје претке који су 1962. године поседовали 12 центи по долару у власништву белаца.
Број Афроамериканаца који поседују свој дом порастао је са 38 одсто 1960. године на 44 одсто 2021, док је у случају белаца забележен скок са 64 одсто на 74 одсто популације. Јаз између црних и белих власника некретнине не само да се није смањио, већ је и порастао.