Председник САД Џозеф Бајден и највиши званичници Беле куће успротивили су се белачкој супремацији и затражили од Американаца да се уједине у борби против мржње, а након расно мотивисаног убиства троје црнаца на Флориди током викенда.
"Не сме да превлада мржња која расте", рекао је Бајден у разговору с вођама борбе за грађанска права, укључујући чланове породице Мартина Лутера Кинга, поводом 60 година од Марша на Вашингтон, када је Кинг одржао славни говор "Имам сан" код Линколновог споменика, пренео је Танјуг.
У Џексонвилу на Флориди 21-годишњи Рајан Палметер с маском на лицу пуцао је из ватреног оружја на којем је био нацртан кукасти крст на троје црнаца, а потом извршио самоубиство.
Према последњим подацима које је објавио ФБИ, број злочина из мржње се повећао за 12 одсто у 2021. години, а већина је мотивисана расизмом, подсетио је "Глас Америке", док је потпредседница САД Камала Харис рекла да постоје људи који намерно желе да поделе нацију.
Пријемом чланова Кингове породице у Овалној соби Бајден је следио пример својих претходника из Демократске партије – председник Џон Ф. Кенеди је дочекао Кинга и друге организаторе "Марша на Вашингтон за послове и слободу" 28. августа 1963.
Марш из 1963. године и даље се сматра једним од највећих и најзначајнијих демонстрација за расну једнакост у америчкој историји. Око 250.000 људи окупило се тада код Линколновог споменика и дало замах усвајању историјског закона о људским правима у Конгресу, као и закона о гласачким правима наредних година.
Кинг је убијен у априлу 1968. у Мемфису у Тенесију.
У суботу, 26. августа, хиљаде људи су се окупиле на Националном травњаку у Вашингтону да би обележили шест деценија од марша, а говорници су истицали да земља, коју и даље потреса расна неједнакост, тек треба да испуни сан Мартина Лутера Кинга о друштву у којем његово четворо деце "неће бити процењивано на основу боје коже, већ на основу карактера".
Догађај је организовао Институт "Драм Мејџор" који води Кингова породица, као и Национална акциона мрежа свештеника и активисте за грађанска права Ала Шарптона.