"Телеграф": ЕУ је превише себична да прими Украјину

Брисел је обећао да ће примити Кијев у Унију, али то би било превише скупо, пре свега за Француску и Немачку

Највећа услуга коју ЕУ може да учини Украјини јесте да јој не даје лажну наду за чланство у неком неодређеном тренутку у будућности, јер је то, из низа разлога, пука фантазија, пише британски "Телеграф".

Заправо, обећање да ће ЕУ примити земљу величине Украјине представља обману из најмање два разлога. Прво, то би имало огромне последице по моћ Француске и Немачке унутар ЕУ.

Друго, европски блок треба да плати огромну финансијску цену за пријем Украјине, а ЕУ није позната по својим доброчинствима. Уколико би се придружила ЕУ, Украјина би постала њена најсиромашнија чланица, са приходом упола мањим од Бугарске.

У цену пријема Украјине у чланство требало би узети у обзир и економску штету коју је претрпела у рату, као и астрономске трошкове реконструкције. А ту је и највећа буџетска ставка - пољопривредне субвенције. Украјина представља један од највећих пољопривредних сектора у Европи. Ово би ишло на рачун Француске, која сада прима највећи део тих средстава.

Чланство Украјине у ЕУ ускратило би средства сиромашним чланицама, попут Румуније, Мађарске, Грчке и Пољске. Најбогатије земље, попут Француске и Немачке, не би имале другог избора него да драматично повећају своја буџетска издвајања, а то је застрашујућа перспектива у време великих економских превирања.

Зашто ЕУ обмањује Украјину

Пријем Украјине у чланство променио би и однос снага у ЕУ, а њоме од почетка фактички владају Немачка и Француска. Украјина би постала пета највећа чланица ЕУ, што би јој дало огромну моћ у систему квалификоване већине.

Унутар ЕУ већ постоје трвења између западних и источних чланица. Бивше совјетске земље су много конзервативније и отпорније на растући западни либерализам. Додавање још једне источноевропске чланице, која ће се вероватно удружити са Пољском, само би увећало страхања Берлина, Париза и Брисела.

Осим тога, реалност је да ниједно од ових питања не може бити решено без озбиљне реформе буџета ЕУ. Морао би бити промењен и процес доношења одлука.

С обзиром да неке чланице у томе могу много да изгубе, далекосежне промене, неопходне да се прихвати Украјина, вероватно би потрајале много година, а можда би се на крају показале и неостваривим.

Француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц су већ ставили до знања да би приступање Украјине могло да траје деценијама. Сви лидери који су недавно Кијеву доделили статус кандидата сада вероватно мисле исто.

На крају, вероватно постоји још један, исто тако себичан разлог зашто ЕУ подгрева лажне наде Украјине у чланство. Као што је недавно предложио шеф кабинета генералног секретара НАТО-а, требало би приволети Украјину да уступи територију Русији у замену за мировни споразум.

Оваква размишљање само показује колико су неки у НАТО-у и сада ЕУ очајни: они желе крај овог сукоба, чак и уколико то значи победу Москве, закључује "Телеграф".