ЕУ министри забринути због Африке, најављују наставак помоћи Украјини
Министри спољних послова Европске уније састали су се у Шпанији како би размотрили свој одговор на државни удар у Нигеру - укључујући евентуалне санкције, али и на најновија дешавања у Габону.
Министри су нагласили да ће ЕУ наставити да подржава Украјину и размотрили који су кораци потребни како би Кијев добијао "солидну и одрживу дугорочну војну подршку", рекао је новинарима у Толеду високи представник ЕУ Жозеп Борељ.
Да би осигурала ту "подршку", ЕУ планира да формира фонд за Украјину у који ће у периоду од 2024. до 2027. године сваке године бити уплаћивано пет милијарди евра. Борељ је изразио наду да ће се министри сложити око фонда до краја године.
Борељ је рекао и да је од почетка Специјалне војне операције 25.000 украјинских војника обучавано у ЕУ, а да ће циљ од 30.000 ове године бити испуњен већ крајем октобра.
"Украјини је потребна дугорочна и чврста, одржива војна подршка, а наша континуирана подршка је такође неопходна за контраофанзиву", нагласио је Борељ.
Нестабилна Африка
Када је реч о Африци, поручено је да ЕУ подржава Економску заједницу западноафричких држава (ЕКОВАС) када је реч о Нигеру.
"Веома је јасно да је пуч у Нигеру отворио ново поглавље нестабилности у ионако крхком региону и то ће поткопати стабилност региона", истакао је Борељ. "Министри су поновили нашу спремност да тражимо афричко решење за афрички проблем, а то значи да ћемо подржати ЕКОВАС", додао је он.
Министри су разговарали и о препоручљивости усвајања "аутономног режима санкција" против пучиста.
"Спремни смо да проучимо све предлоге, размотримо их, било да су то санкције, било дипломатска акција", рекао је Борељ. Међутим, нагласио је, "нико не жели војну интервенцију. Приоритет дајемо дипломатском путу".
Министри су изразили дубоку забринутост због све већег броја војних удара широм Африке.
У среду, нафтом богати Габон постао је осма централна или западноафричка земља која је погођена војним преузимањем власти у последње три године.
ЕУ није обучавала оружане снаге Габона – иако јесу француске трупе – али је финансирала и подучавала трупе у Малију и Нигеру, подсећа АП.
Војна обука се углавном фокусирала на нестабилни регион Сахела у борби против екстремиста, посебно група повезаних са Ал Каидом. Многи Европљани брину да ће нестабилност у Африци натерати више људи да побегну, а 27-члани блок је већ подељен око тога како да се носи са великим бројем долазака миграната.
Неке европске земље имају снажне економске интересе у Африци, посебно Француска која има потребу за нигерским уранијумом. Све већи утицај Русије и економска моћ Кине такође терају блок да преиспита своју политику.
Ирски министар спољних послова Мајкл Мартин рекао је да ЕУ "треба да процени приступ Африци у светлу онога што се догодило".
У разговору са новинарима, Мартин је рекао да обука и подршка војскама у Африци које би се касније могле окренути против својих влада "представља веома значајну дилему".
Са друге стране, белгијска министарка спољних послова Ађа Лабиб сматра да безбедносни напори блока на континенту постижу резултате и да треба да се наставе.
"Важно је сачувати ове добитке и избећи било какве домино ефекте, било какву контаминацију, као што видимо у овом тренутку у Габону", рекла је она.