Како је клима постала нова линија фронта у културном рату

Делегати који ове недеље долазе у египатско летовалиште Шарм ел Шеик на конференцију УН о клими су глобална елита која је склона рушењу националних граница, укидању индивидуалних слобода и осуђивању радних људи на живот у сиромаштву - то је "мрачно гледиште" које деле многе десничарске или популистичке партије, пише "Политико".

Међу тим почулистичким партијама су и републиканци Доналда Трампа, који настоје да поново преузму контролу над Конгресом на међуизборима у уторак. Неки од њих се надају успеху на изборима у Европи, док су други, попут бразилског председника Жаира Болсонара, поражени.

Налет републиканаца у САД

Трампова помоћница Лаурен Боберт исмејава агенду еколога приписујући им слоган "Америка на последњем месту". У Шпанији, високе личности десничарске странке "Вокс" одбацују климатски план УН као „културни марксизам“.

Десничари различитих врста широм света укључили су климатске промене у свој културни рат. Чињеница да се ово дешава у земљама које производе велики део глобалних емисија гасова стаклене баште узнемирила је неке заговорнике зелене агенде.

"Реакционарни популизам је сада постао највећа препрека у борби против климатских промена", оценило је троје лидера, укључујући бившу бразилску министарку животне средине Изабелу Тејшеиру.

У САД, републиканци очекују победу на изборима за Конгрес. Многи ће на скорашњој Конференцији о климатским променама поново проживети прву недељу климатске конференције УН у Мароку пре шест година, када је Трампов избор за председника "попут урагана погодио климатски покрет."

Налет републиканаца би пољуљао ионако крхки консензус о глобалним климатским променама постигнут после избора председника Џоа Бајдена, претећи другим Трамповом мандатом и могућим повлачењем САД из Париског споразума о клими из 2015.

Ипак, неки на америчкој десници промовишу помирљивије поруке. "Републиканци имају решење за смањење светских емисија гасова док обезбеђују приступачну, поуздану и чисту енергију нашим савезницима широм света", рекао је конгресмен из Јуте Џон Кертис, који ће предводити делегацију своје странке на конференцији о клими.

Ко "пориче климу"?

Трампов први мандат и мандат бразилског председника Болсонара, који је завршен тесним поразом на прошломесечним изборима, сада изгледају само као "почетни окршаји у тешкој борби за стабилност планете", оцењује "Политико."

У неким деловима Европе, десница своју политику представља као бригу за климатске промене, али одбацује међународне мере као "злокобни елитизам који угрожава просперитет бирача."

"Шведске демократе не поричу климатске промене, шта год то значило", рекао је лидер шведске крајње деснице Џими Акесон окупљенима, неколико дана пре септембарских избора на којима је његова странка победила. Ипак, тренутни климатски планови Шведске, рекао је Акесон, "100 одсто су симболични", а не конкретни. „Све што изазивају је да постајемо све сиромашнијим и да нам се живот погоршава."

„Сматрамо да је то глобалистички покрет који намерава да поруши све границе, који намерава да оконча нашу слободу и наш идентитет“, рекао је Хавијер Кортес, који припада севиљском огранку шпанске десничарске партије "Вокс", у интервјуу за "Политико". 

"Ми не навијамо за испуштање угљендиоксида. Напротив, желимо да поштујемо животну средину. Све што говоримо је да Европска унија жели да нам прода климатску религију, док се чини све да наше индустрије нестану из Европе и да се окренемо трговини са Кином", рекао је он.

Описати ово као порицање климе, закључује "Политико", што је уобичајена, али нетачна оптужба, значило би промашити поенту: ово је сада само још један фронт у културном рату.

Шта покреће "културни рат"

Истраживање Института за стратешки дијалог (ИСД) указује да су дезинформације на интернету о последњим климатским преговорима у УН биле углавном фокусиране на лицемерје и елитизам заговорника тезе о климатским променама, а они који су их ширили нису веб-сајтови и фигуре које се традиционално везују са порицање тезе о климатским променама, већ познате личности из културног рата, као што су психолог Џордан Питерсон, Езра Левант из "Ребел медија" и други.

Биће потребне огромне промене у економији уз посредовање УН како би се смањиле емисије гасова, и то брзином коју диктирају глобални климатски циљеви. 

"Крајње десничарске организације препознају ово као потенцијално уносну тему на којој могу да добију гласове и подршку", рекао је, шеф јединице за истраживање идеологије у Центру за анализу радикалне деснице Балша Лубарда.

Заговорници "десничарске екологије"

Постоје и заговорници "десничарске екологије", што може да значи да нису све групе непријатељски расположене према климатској агенди, рекао је Лубарда.

Нова италијанска премијерка Ђорђа Мелони каже да жели да заштити животну средину, али да јој је заштита националних економских интереса и даље на првом месту.

„Не постоје убеђенији еколози од конзервативаца, али оно што нас разликује од идеолошког екологизма је то што желимо да бранимо природу чији је човек неопходни део", рекла је Мелонијева у свом инаугурационом говору у парламенту прошлог месеца.

Док је Мелонијева најавила да ће присуствовати Међународној конференцији о клими, она је преименовала Министарство за еколошку транзицију у Министарство за животну средину и енергетску безбедност. Програм њене партије "Браћа Италије" укључује и део о климатским променама, али она снажно наглашава потребу за заштитом привреде.

Тај широки осећај деградације алармира оне који виде да те идеје пуштају корен међу популистима на десници, закључује "Политико", додајући да је крајљи резултат исти: "порицање климатских промена."