Свет

"Њузвик": Зашто је важан Крим?

Свака "озбиљна офанзива која укључује покушај повратка Крима послужити као основа за коришћење свих средстава заштите, укључујући и она предвиђена основном доктрином нуклеарног одвраћања", упозорили су Руси
"Њузвик": Зашто је важан Крим?© AP Photo

Главна награда украјинске контраофанзиве требало би да буде полуострво Крим, каже за "Њузвик" Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи.

"Копнени део ове контраофанзиве очигледно има за циљ да пресече, било окупацијом или ватром, такозвани копнени мост", рекао је генерал-потпуковник Хоџис.

Да је актуелна операција Кијева "прича о два моста", рекао је раније и Ден Рајс, бивши саветник украјинског главнокомандујућег генерала Валерија Залужњег .

Прекидање копненог моста и моста у Керчком мореузу, надају се Украјинци, требало би да угрози руске јединице на Криму и југу Украјине.

"Када поново срушите Керчки мост, потпуно се мења игра за Крим, што је најважније. Желимо да држимо на оку крајњи циљ контраофанзиве", истакао је Хоџис.

Он појашњава да је план да се Крим изолује како би за руску морнарицу и руско ваздухопловство постало немогуће да одатле делују.

Копнени коридор је на појединим тачкама широк мање од 160 километара, тако да се украјинске трупе надају да би "ослобађањем" насеља попут Токмака и Мелитопоља, која су руска логистичка чворишта – поткопали одбрану Русије.

Проширена подршка Запада која би укључила ракете са касетном муницијом већег домета испаљене из вишеструких ракетних система М270 произведених у НАТО-у и америчког М142 високо покретног артиљеријског ракетног система "заиста би направила велику разлику" на бојном пољу, истиче Хоџис који додаје да би то отежало ситуацију конвојима који довозе трупе и муницију преко копненог моста.

Неки западни званичници брину, међутим, због више пута обнародоване амбиције Кијева да "ослободи" Крим који су заправо Руси ослободили 2014. године.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен је, на пример, у фебруару наводно рекао да је контрола полуострва црвена линија за Кремљ.

Страхују, кажу, од нуклеарне ескалације, а да су и у праву што се тога боје указује и инсистирање заменика председника руског Савета безбедности Дмитрија Медведева да ће свака "озбиљна офанзива која укључује покушај повратка Крима послужити као основа за коришћење свих средстава заштите, укључујући и она предвиђена основном доктрином нуклеарног одвраћања".

"Почело је са Кримом, завршиће се са Кримом", истиче, међутим, Зеленски, а посвећеност Кијева опасној амбицији потврђују и редовни напади дронова на полуострво и мост у Керечком мореузу.

"Украјинци знају да је Крим одлучујући терен и да никада неће бити безбедни док Русија окупира Крим, и изводи ударе морнарицом и ваздухопловством са Крима, лансирајући ракете на све украјинске морске луке", рекао је Хоџис, један од најгласнијих заговорника украјинског плана за враћање Крима.

Он је дуго био критичан према заговорницима идеје да Украјина да територије у замену са Русијом и како истиче изненађен је "лакомисленим" изјавама: "нека им Крима ради мира".

Скептичан је да би то Русе задовољило и да би Москва испоштовала споразуме.

"Можете ли замислити да кажете Немцима да се одрекну бивших источнонемачких држава зарад мира? Или да кажете САД да врате Аљаску Русији зарад мира? То је смешно, али из неког разлога људи су вољни да кажу Украјини да треба да се одрекну Крима", уверава Хоџис.

image