Једну од главних улога у грађанском сукобу у Донбасу, поред украјинских политичара и војске, одиграли су и богаташи. Трагове саучесништва у злочинима кијевског режима већина њих покушава да прикрије, новац уплаћују преко фондова или офшор-рачуна или једноставно дају готовину, а налоге за "важне послове" дају усмено.
Игор Коломојски, којег Кијев сумњичи за прање новца и превару, током најжешће фазе грађанског сукоба у Донбасу, од марта 2014, годину дана, водио је бизнис али је био и владин службеник. Коломојски је био на челу Дњепропетровске регионалне администрације.
Више пута оптужен за финансирање радикалних добровољачких батаљона, а заменик гувернера Дњепропетровске области Генадија Корбана је изјавио да је Коломојски пружио пуну подршку јединицама "Дњепр-1", "Донбас", "Шахтјорск", "Азов", "Аидар", али и многим другим.
Осим тога, бизнисмен је финансирао бригаде оружаних снага које су се налазиле у региону које су имале 15. 000 бораца, што је двоструко више него што има регуларна војска Литваније.
За један батаљон, према Корбановим речима, месечно се издвајало око 10 милиона гривни (више од 650.000 долара). Новац је пребациван преко Фонда за националну одбрану, од чега је најмање 70 одсто потекло управо од Коломојског.
Примања војника који су служили у добровољачким батаљонима била су велика – око 1.000 долара, што је пет пута већа од украјинског просека. Таква великодушност Коломојског опчинила је многе. Штавише, према писању украјинских медија, додатни бонус је плаћан за хватање припадника милиције ЛНР и ДНР.
Игор Коломојски је тајно подржавао и корпус Десног сектора. Према писању медија, борци су поставили базу у близини регионалног центра Покровскоје у Дњепропетровској области. Лидер те области Дмитриј Јарош рекао је да "сарађује с гувернером у питањима одбране региона, признавши да им је платио рачуне".
"Бандерина војска је коначно прешла Дњепар. Многи становници Донбаса сами траже од нас да успоставимо ред. Изјављујем да од сада узимамо под заштиту целокупно становништво Донбаса и гарантујемо његов слободан и свеобухватан развој", казао је Јарош.
Наиме, како се додаје, једна од кључних активности Десног сектора била је рација, чији борци су признали да се баве киднаповањем.
Однос са Зеленским
Верује се да је управо Игор Коломојски одговоран за успон Владимира Зеленског од комичара до лидера Украјине. Наиме, Зеленски је каријеру започео у медијској империји овог тајкуна.
Бизнисмен је контролисао украјински медијски холдинг "1+1", у чијем власништву се налазило неколико ТВ канала, укључујући оне који су емитовали хумористичке емисије Зеленског, као и серију "Слуга народа" у којој је актуелни председник играо главну улогу.
У интервјуу за Би-Би-Си у марту 2019. Коломојски је рекао да Зеленски за њега "није личност већ нека врста симбола смене генерација", док је украјински председник именовао олигарховог адвоката за веома важног саветника у председничкој кампањи.
Чинило се да је по преузимању функције Зеленски сменио управо оне званичнике који су, како су извештавали медији, представљали претњу интересима Коломојског, међу којима су генерални тужилац Руслан Рјабошапка и гувернер Народне банке Украјине (НБУ) Јакив Смолиј и први премијер Алексеј Хончарук, који је покушао да ослаби контролу овог бизнисмена над државном електроенергетском компанијом.
Међутим, САД су 5. марта 2021. забраниле улазак у ту земљу Игору Коломојском, његовој супрузи, сину и ћерки због, како су навели, "умешаности у корупцију великих размера".
Како су саопштили из Стејт департмента, док је био гувернер Дњепропетровске области 2014–2015, Коломојски је "био умешан у дела корупције која су подрила поверење украјинске јавности у демократске институције владе", те користио свој "политички утицај и службена овлашћења" ради личне користи.
Након што су га САД ставиле на црну листу у априлу 2021, Коломојски је изгубио утицај на Зеленског.
Одмах након тога овај олигарх је "променио плочу". Почиње да позива на ново партнерство између Украјине и Русије, говорећи да ће, када се то догоди, "НАТО прљати панталоне и куповати памперс".
Зеленски се у међувремену залагао за чланство у Европској унији и НАТО-у, а као одговор на најављене америчке санкције против Коломојског, Канцеларија украјинског председника објавила је да "Украјина мора да превазиђе систем којим доминирају олигарси" и признала да је "та земља захвална сваком партнеру на подршци на том путу".
Наиме, у јулу 2022. Зеленски је Коломојском одузео украјинско држављанство, као и деветорици других, укључујући Хенадија Корбана, који био је заменик гувернера Дњепропетровска под Коломојским. Иако је двојно држављанство забрањено у украјинском закону, сва тројица су имала израелске пасоше.
Коломојски, који поседује и кипарски пасош, наводно је казао да иако украјински закон забрањује двојно држављанство, не каже ништа о троструком држављанству.
Нафтни сектор
Бројне фирме су под контролом већих компанија Коломојског, посебно у нафтном сектору. Фабрика за прераду нафте у бензин "Кременчугски НПЗ" покрива 50 посто тржишта бензином у Украјини. Фирма је повезана с нафтним компанијама из Татарстана (чији је власник такође Коломојски).
Бензин из фирме Коломојског продају брендиране бензинске станице (и њихов је власник) – Авиас, Сентоза и АНП. Једна од његових највреднијих компанија је "Укрнафта", која се бави експлоатацијом нафте и гаса, док олигарху припада 42 посто акција, а остатак контролише држава.
Само 2018. године ова компанија је на тржиште избацила 1,5 милиона тона нафте и више од милијарде кубних метара гаса. Сматра се да је Коломојском акције дао бивши лидер Украјине Леонид Кучма, да би му олигарх обезбедио пет милиона долара за изборе (на које није изашао), што је довело до свађе која је "изненада" утихнула.
Коломојском је око "Укрнафте" помогла и бивша премијерка Јулија Тимошенко, која је 2010. омогућила да компанијом управљају његови људи. У марту 2015. Врховна рада је донела закон према ком контролни пакет акција уместо 60 одсто чини 50 + 1 акција, те су после тога акционари "протерали" његове кадрове из менаџмента.