Свет

РТ Балкан анализа: Да ли се Ердоган у Турску вратио празних руку?

Сусрет двојице лидера није изродио нови споразум о житу, али је покренуо нека нова питања - на пример, да ли би гасна инфраструктура која повезује Русију и Турску могла да заврши као Северни ток?
РТ Балкан анализа: Да ли се Ердоган у Турску вратио празних руку?www.globallookpress.com © Recep Tayyip Erdogan Office

Руски председник Владимир Путин јуче се у Сочију састао са својом турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом. Двојица лидера су разговарала о низу билатералних питања, али и о темама од глобалног значаја – пре свих Споразум о извозу жита црноморском рутом.

"Русија је била присиљена да напусти црноморски Споразум о житу; на то су је приморали они који су одбили да укину санкције на руско ђубриво и храну и нису поштовали руске услове из Споразума", рекао је Путин.

Руски председник је изјавио и да украјински дронови нападају гасоводе Плави и Турски ток, којима се руски гас допрема у Турску. "У покушају су напади на Турски и Плави ток који Републику Турску снабдевају гасом из Русије. Наши бродови чувају ове токове, ове системе цевовода, и они су стално на удару", нагласио је он.

Сусрет двојице председника организован је у контексту неуспеле украјинске контраофанзиве, која ни након пуна три месеца није направила значајније резултате, али и све већих проблема са извозом жита са којима се Украјина суочава након што је у јулу раскинут Споразум о житу.

Управо је Турска, заједно са Уједињеним нацијама, била посредник у склапању првобитног споразума између Русије и Украјине, који је на снагу ступио у јулу прошле године. Пошто је он на неки начин представљао Ердоганово "чедо", није изненађујуће то да је за турског председника управо његова обнова била главна тема.

"Као Турска, верујемо да ћемо ускоро пронаћи решење које ће испунити сва очекивања", изјавио је Ердоган након састанка. Путин је на то одговорио да је Русија отворена за повратак у споразум, али тек након што је се испуне њени услови.

"Ми нисмо против споразума, желимо да му се вратимо, али услови Русије морају били испуњени. Ту нема шта да се дода", рекао је он, напомињући да коридори не смеју бити коришћени у војне сврхе, као што је украјинска страна чинила.

Турска наставља да игра "између две ватре"

Како за РТ Балкан каже професор геополитике Срђан Перишић, Турска жели да постигне две ствари – да се наметне као посредник у ширем сукобу између Русије и Украјине, али и у да буде медијатор у постизању Споразума о извозу жита. Ипак, наводи он, Турска је одбијена по оба питања, и то је нешто што је Ердоган знао да ће се догодити и пре него што је отишао у Сочи.

"Турска није успела да наметне та два питања која су желели да наметну – зато што Русија не губи у овом рату и није изолована, па јој самим тим и не треба Турска да је из тога 'извлачи'. Наравно, може доћи до обнове Споразума о житу, али по условима које је Русија поставила, односно ако се њени услови испуне пре потписивања споразума", наглашава Перишић.

Да се у Ердогановој посети Русији може видети својеврсна "двостраност" његове политике, односно жеља да настави да балансира између Истока и Запада, сматра некадашњи амбасадору у Турској и министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.

"Ердоган од почетка има извесно двојство у себи: с једне стране користи ситуацију у Украјини како би Турску позиционирао као регионалну силу, док с друге стране, пошто не жели да раскине односе са Западом, он опслужује њихове интересе и понаша се као канал комуникације са Русијом. То нимало није лака позиција", каже Јовановић за РТ Балкан.

Наш саговорник објашњава да је Ердоган из Русије желео да донесе неку добру вест, пре свега када је реч о Споразуму о житу, али да у исто време није желео да доводи у питање Москву и Анкару.

"Ердоган са Москвом жели да успостави стабилне и поуздане односе. То није завршена прича, пошто ће он покушати да се заложи на Западу и у Украјини да се постигне компромис. Ердоган ће наставити са таквом политиком, зато што је то у његовом интересу. Иако Запад сматра да су они 'на коњу' када је у питању криза у Украјини, они у то нису потпуно сигурни и желе да сачувају линију комуникације са Русијом", наглашава он.

Још један занимљив детаљ представља и сама локација састанка двојице лидера. Ердоган је у јулу најавио да би са Путином могао да се састане у Турској, за шта је ТАСС средином августа пренео да је "мало вероватно". Када је крајем прошле недеље и званично објављено да ће се председници састати, као локација је наведен Сочи – град и туристички центар на руској црноморској обали.

Чињеница да су се Путин и Ердоган састали у Русији, а не у Турској није безначајна, сматра Срђан Перишић.

"Што се тиче локације састанка, поставља се питање коме је супротна страна потребнија, да ли је Русији преко потребна Турска или је Турској потребна Русија? Очигледно је да Турска жели да се у јавности представи да је Русији она потребнија, у контексту овог глобалног сукоба у ком се налази Москва, међутим, очито је да је су они наишли на чврст став Кремља", наводи он.

Перишић додаје и да Русија не губи у украјинском сукобу и да је она преко БРИКС-а показала да није у изолацији и да јој није потребна Турска за успостављање контаката са спољним светом.

"У овом случају Ердоган је тај који је инсистирао на томе да до састанка дође", закључује наш саговорник.

Украјински напади на гасоводе – простор за ескалацију?

Руски председник је након разговора са својим турским колегом изјавио и да Украјинци нападају гасоводе Плави и Турски ток којима се гас из Русије допрема до Турске и извози даље ка Европи, између осталог и до Србије. Он је нагласио да и руска морнарица чува ту инфраструктуру која се налази на сталном удару украјинских напада.

Сличне ставове недавно је изнео и мађарски премијер Виктор Орбан, који је рекао да би свако угрожавање система за допремање гаса из Руске Федерације представљало својеврсну објаву рата. Он је подсетио да је Мађарска саботажу Северног тока одмах квалификовала као терористички акт, а недостатак оштре реакције Немачке назвао "манифестацијом недостатка суверенитета".

"Будимпешта је одмах јасно ставила до знања да постоји још један гасовод – не Северни ток, већ Јужни ток, којим се гас из Русије допрема дуж јужног коридора, до Турске, Бугарске, Србије, Мађарске. Заједно са премијерком Србије, напоменули смо да ако неко са јужним коридором жели да уради исто што је урађено са северним, онда ћемо то сматрати поводом за рат, терористичким нападом и одмах ћемо одговорити", казао је мађарски премијер.

Председник Србије Александар Вучић неколико дана касније је рекао да не постоје никакве назнаке да ће икоме пасти на памет да нападне гасовод Турски ток, али да би у случају да се то деси, то био велики проблем за енергетску сигурност Србије. "Суштина је у томе да никоме неће пасти на памет да нам током зиме ускрати оно што смо изградили, платили и купили. Немамо никаквих назнака да је то могуће и верујем да никоме то није пало ни на памет", поручио је председник Србије.

Срђан Перишић сматра да поједине западне земље, попут САД и Велике Британије несумњиво желе да саботирају Турски ток, као што су то учинили и са Северним током 1 и 2. "Сигурно да постоје ти планови, зато што је то у интересу не Кијева, већ Запада, и тако је било и пре овог сукоба. Орбан једини то види и сме јасно да каже, а Србија то нажалост не сме, па је на те Орбанове речи из Србије није дошла подршка, пошто је влада, чија је то надлежност, ћутала", каже он.

Наш саговорник сматра да је Турској Русија очигледно много потребнија него што је Русији Турска, као и да Анкара не може бити искрени посредник ни у сукобу са Украјином, ни у постизању неког новог житног споразума.

"Русија таквим сумњивим аранжманима не жели да суделује", наглашава Перишић.

image