Један "челенџер" уништен је на украјинском фронту, потврдио је британски Би-Би- Си који је истакао да је снимак запаљеног тенка објављен на друштвеним мрежама - аутентичан.
Руси су се тако уписали као први у историји који су успели да у борби униште ово британско борбено возило, будући да је од 1994. године (када је почела производња) па до сада забележено да је страдао само један примерак и то, током "инцидента пријатељске ватре" у Ираку 2004. године (погодио га је други британски тенк).
Разлог за то што се "изазивачи" нису често налазили на удару непријатељске ватре, није њихова неуништивост – јер, управо су Руси показали да су ови тенкови итекако осетљиви - већ то што је релативно мало тенкова и произведено, а и нису се често појављивали на фронту.
Да ће оклопна возила бити послата на украјински фронт најавио је у јануару тадашњи министар одбране Велике Британије Бен Волас који је потврдио да ће Кијеву бити испоручено 14 возила. Украјински амбасадор у тој земљи касније је тврдио да ће британска влада дуплирати свој "поклон", иако то није званично потврђено.
Иако је сада већ јасно да је на планети, па и на фронту, један "челенџер" мање, остаје мистерија колико је таквих тенкова и у самој британској војсци.
Велика Британија, како "Гардијан" наводи, има 213 тенкова овог типа.
У Доњем дому британског парламента се о томе расправљало још у марту, али, као да ни сами Британци нису знали колико оваквих тенкова имају на располагању.
На саслушању пред Комитетом за оружане снаге тамошњи министар Џејмс Хепи рекао је да Британци имају доступних 157 тенкова – дакле, или распоређених или спремних за распоређивање. Али, се на крају расправе, испоставило да није баш тако, па је питање о томе колики је британски асенал "челенџера" остало без прецизног одговора.
Јер, само неколико тренутака касније рекао је да Британија има, не 213 колико их помиње "Гардијан", већ 227 "челенџера".
Како то, чудиле су се његове колеге?
Укупно је, дакле 227 тенкова, а 157 је на располагању. Шта је са осталих 70?
Четрнаест од њих је, како је тада речено, послато Украјини, док су остали искоришћени да би се опремило ових 157. Они, како је наведено, никада неће бити унапређени нити поново коришћени. У питању је такозвана "канибализација", која је најбољи начин за одржавање ових возила - толико су стара, да је у многим случајевима немогуће набавити резервне или оштећене делове.
За "ажурирање", односно преправљање у савременију верзију "челенџер 3" превиђено је укупно 147 борбених возила.
Председавајући Комитета Тобијас Елвуд појаснио је, ипак, да су Британцима на располагању само два пука – када се одузму тенкови који су намењени за обучавање Украјинаца, затим они који ће се покварити па бити на поправци, па и они који су послати другим државама – не може се говорити о броју од 157 тенкова спремних да у сваком тренутку крену у евентуални рат.
Суштински – Британија нема толико "челенџера" колико тврди, а Хепи, из кога колеге упорно покушавају да исцеде информацију о томе колико је заправо тих борбених возила спремних за сукоб – упорно помињући цифре 227, и 157, на крају признаје да - "не може дати тај број".
А ако Британци не могу да се договоре колико тенкова имају код куће, а противуречне су и информације о томе колико је "челенџера" стигло у Украјину, можемо да препоставимо и да су и друге бројке енигматичне.
Шта ако је, на пример, уништени "челенџер" само део загонетке - можда их је на фронту пало и више, а да ми не знамо?