Мултилатерализам, који је већ толико угрожен да је Генерална скупштина УН 75. јубиларну седницу 2020. године посветила "реафирмацији колективне посвећености" том принципу, суочава се са даљом ерозијом услед распада односа Русије и Запада и све већих тензија између САД и Кине, у које се повремено укључује и Европа, пише у ауторском тексту Канвал Сибал, пензионисани индијски министар спољних послова и бивши амбасадор у Русији који је био на амбасадорским позицијама у Турској, Египту и Француској, а у Вашингтону је обављао функцију заменика шефа мисије.
Глобализација, суштински укорењена у мултилатерализму, преокреће се. Након потреса изазваног пандемијом, глобална економија је под све већим притиском због континуираног сукоба у Украјини и неограничене употребе санкција, које Запад користи за постизање политичких циљева против својих одређених противника, без бриге о поремећајима које то изазива у нормалној размени између трећих земаља. Једностране санкције, наиме, крше логику мултилатерализма, објашњава Сибал за РТ.
Г20 је основана да окупи развијене земље и привреде у успону како би се заједнички бавиле питањима глобалног раста и финансијске стабилности које група Г7 није могла сама да ради након финансијске кризе 2008. изазване лошим управљањем банкарским сектором САД.
Г20 је у извесном смислу била знак мултиполарности, али најпре са намером да је укроти и задржи под америчким надзором.
Будућност Г20 је сада неизвесна. Мало је вероватно да ће санкције Запада Русији бити укинуте у догледно време. То значи да никаква потенцијална сарадња Запада и Русије у Савету безбедности УН по одређеним питањима неће бити изводљива, оцењује дипломата.
Г20 већ осећа тренутне геополитичке тензије. На пример, ниједна заједничка изјава није могла да буде издата на крају састанака министара држава Г20 којима је председавала Индија. Запад је одлучан да спречи било какву заједничку декларацију осим ако не дође до јасног осуђивања руске "ничим изазване" војне интервенције у Украјини, а Москва се сматра одговорном за питања као глобалне економске последице сукоба, укључујући и несташицу хране у најсиромашнијим државама.
С обзиром да је Запад непоколебљив по том питању и да Русија, уз подршку Кине, сада не жели да прихвати чак ни компромисни језик заједничке изјаве Г20 на Балију и инсистира да је мандат Г20 само да се бави економским и финансијским питањима, биће изненађујуће ако са самита у Њу Делхију овог викенда буде објављена заједничка изваја.
Одсуство председника Русије и Кине, Владимира Путина и Си Ђинпинга, показује колико су међународни односи постали фрагментирани, до те мере да се не сматра вредним држати отворене канале комуникације између великих сила у време када су угрожени међународни мир и безбедност, као и глобална економска и финансијска стабилност, наводи Сибал.
Присуство председника Путина било би позитиван гест према Индији, која није осудила Русију упркос притисцима Запада, и која је трпела западне нападе због куповине руске нафте и одбила да позове председника Украјине Владимира Зеленског у госте.
Међутим, Путиново одсуство би такође поштедело Индију дипломатских главобоља у управљању тензијама између Русије и Запада. Руска делегација је, наравно, у потпуности учествовала у састанцима Г20 у различитим областима, објашњава индијски дипломата и бивши министар спољних послова Индије.
Разлози за одлуку председника Сија да не присуствује су сложенији. Кина је и даље у напетом граничном сукобу са Индијом, трупе обе земље суочене на Хималајима, а 19 рунди преговора нису у потпуности смириле ситуацију.
Кратак разговор Сија и премијера Индије Нарендре Модија на самиту БРИКС-а прошлог месеца у Јоханесбургу како се чини није био довољно продуктиван. Председник Си је можда осетио да би у Индији могао да буде дочекан хладно. Ако се не одржи билатерални дијалог са Индијом, то би продубило разлике, а ситуацију би погоршало и да се дијалог одржи, а да Кина нема планове да смири кризу.
За жаљење је што је Г20 – који на свом дневном реду има питања климе, зелене енергије, циљеве одрживог развоја, трговине, питања дуга, реформе мултилатералних банака, реформе УН, сигурност хране, здравље, развој који предводе жене, криптовалуте, сајбер криминал, лажне вести, тероризам, туризам и културу и тако даље, а о којима постоји општи консензус – талац Запада по питању Украјине до те мере да се не дозвољава издавање заједничке изјаве.