Свет

Мултикултурализам или колонијално наслеђе: Зашто се Индија не зове Бхарат?

Влада премијера Нарендре Модија заменила је у позивницама за вечеру самита Групе 20 име Индија древном санскритском речју Барат, али ово су тек два од многих имена којима је ова земља називана кроз историју
Мултикултурализам или колонијално наслеђе: Зашто се Индија не зове Бхарат?Getty © Julian Finney/Getty Images

На интернету се ових дана распламсава расправа око тога како би Индија заправо требало да се зове, након што су током самита Г20 у Њу Делхију Друпади Мурму и Нарендра Моди ословљени као председница и премијер Бхарата.

Док су неки делови јавности били зачуђени овим избором речи, други су указали да актуелно име државе, односно Индија, представља заоставштину њене колонијалне прошлости.

Док историја наговештава да је Бхарат потпуно прикладно име за ову земљу, ауторка Шрада Чаудури из Мумбаја у ауторском тексту за РТ интернешенел указује да то име, као ни "Индија", нису једина којима је њена земља називана кроз векове.

Индија и Бхарат

Иако име Индија никада није озбиљније оспоравано, изузев повременог испитивања јавног мњења или понеког партијског манифеста, дебата о томе како би ова држава требало да се зове заправо датира од септембра 1949. године, када је Уставотворна скупштина расправља о коначном облику устава Индије.

Када је део Члана један у којем пише "Индија, то јест Бхарат" прочитан наглас, било је предлога да се уведе и термин Бхаратварша, синтакса "Бхарат, или на енглеском језику Индија", или "Бхарат, такође познат као Индија у страним земљама."

"Разлог због којег имамо толико много различитих имена је што су их давале различите културе", каже доцент са Колката Санскрит колеџа и универзитета Канад Сина за РТ.

Он додаје и да су географске границе савремене Индије настале 1947. године, а да је тога "постојала перцепција веће заједничке територије."

Термин Индија међу становништвом ове земље почео је да добија на популарности са буђењем национализма с краја XIX века, и то кроз називе политичких организација попут Индијске народне скупштине основане 1885. године, а краљица Викторија је чак преузела титулу "Императорка Индије." Са друге стране, термин Бхарат је такође био распрострањен, а чињеница да се претеча Индијске народне скупштине звала Бхарат Саба указује да су оба имена истовремено била у употреби.

Ауторка истиче да се различити називи за Индију не односе конкретно на државу нити било какав политички ентитет, већ једноставно на географско подручје омеђено Хималајима на северу, океаном на југу и променљивим границама на истоку и западу.

Уколико је, пак, име Индија део колонијалног наслеђа, како су становници овог региона звали сами себе?

Бројна имена Индије

Верује се да је име Мелуха међу најстаријима, и да га је употребљавала Харапска цивилизација, чија је највиша форма трајала у периоду од 2600. до 1900. г. п. н. е. Историјска грађа из Месопотамије, пак, наговештава да су ово име користили суседни народи када би ословљавали то подручје.

У едиктима Ашоке Великог, који је владао Краљевином Магдом (северна Индија) између 268. и 232. г.п.н.е. наводе се Џамбудвипа или Џамбудвип, а иста имена се могу наћи касније у раним будистичким и пуранским текстовима.

Ипак, Сина истиче да је Ашока вероватно "познавао цео потконтинент као Џамбудвип — његову сопствену политичку територију, али такође и јужне регионе који су били под династијама Чола, Панда, Сатјапутра и Кералапутра."

Древни Кинези, Корејци и Јапанци називали су индијски потконтинент Тјенџу, односно Ченчук, односно Тенџику, а сва ова три имена у слободном преводу значе "рај", истиче ауторка. У древним текстовима се такође наилази на име Набиварша, усред веровања да је Наби син човека који је некада владао планетом.

Друга веза је то што на санскрит језику "наби" значи "пупак", а на мапама Индија може изгледати као центар Земље.

Аријаварта и Дравида су били називи региона које дели река Нармада, наводи ауторка, и додаје да се северна и јужна половина помињу у древним текстовима "Ману Смирти" и "Хинду Пуранас."

Име Аџнабаварш има корене у ведској причи о стварању, а Бхаратканд се помиње у неколико древних индијских текстова. Химварш се, даље, односи на регију Хималаја.

У древној индијској Пурана литератури (средина првог миленијума н. е.) се свет поима кроз седам континената (ови континенти се не поклапају са садашњим) у виду концентричних кругова. Џамбудвипа је био централни континент, већи од савремене Индије, и подељен на седам "ваша", од којих се једна звала Бхаратварша.

Концепт Бхаратварше, какав је описан у Вишну Пурани (четврти век н. е.) оквирно се поклапа са савременом Индијом, напомиње ауторка.

Река Инд: Порекло речи Индија и Хинду

Речи Хинду и Индија вуку порекло од реке Инд (Синду на санскриту), на коју би наилазили освајачи у походима на Индију. Ово име се најраније сусреће у персијским изворима из времена цара Дарија I, који је освојио потконтинент 518. г. п. н. е. Тако, Синду на персијском постаје Хинду.

Грци су за Индију знали само кроз персијске изворе до Александра Великог, који је повео поход на ту земљу 326. г. п. н. е. након што је покорио Персију. Тада је име хеленизовано као Индос, Индои, или Индија, од персијског Хинду.

Персијска реч Хинду додатно се раширила у народној употреби по могулској инвазији на Индију 1526. године (цар Бабур је у Бабарнами назвао снаге Ибрахима Лодија Хиндустанцима). Грчке варијанте речи Инд, Инде, и, коначно Индија постепено су ушле у латински, а затим и у друге европске језике, док су арапски и њему сродни језици задржали слово "Х", те су Турци и Могули познавали Индију као Хиндустан.

Ауторка напомиње да реч Хинду првобитно није имала религијских конотација, које су јој накнадно доделили Европљани, назвавши тамошњу староседелачку веру "хинду" религијом.

Компликована историја Бхарата

Порекло имена "Бхарат" може се наћи још у Ригведи, најстаријем познатом индијском тексту за који се сматра да је настао око 1420. пре нове ере, када су номадска племена мигрирала у регион, а Бхарати били најистакнутији од ових племена.

"Ова племена, или јане, у почетку нису имала насеља, али у каснијем, ведском периоду између 1000. и 600. године пре нове ере, преселила су се на исток, почела да се баве пољопривредом и да се насељавају у областима које су постале познате као џанапада", каже саговорник за РТ.

Из тих племена су постепено изникле краљевске лозе, додаје Сина.

"Тако су настали митски краљеви, Бхарата, Куру и Пуру... И зато је еп који описује догађаје у краљевствима Куру-Панчала познат као Махабхарата", додаје Сина.

Како су се пуранске генеалогије шириле, на крају је дошло до тенденције да се сви краљеви Индије представљају као да воде порекло од митског краља Бхарате. Тако је, уједно, успостављена идеја Бхаратаварше.

Индија или Барат, питање је сад?

Конзервативци у Индији сматрају да је име Бхарат ближи њиховом пореклу, те да се популарност овог имена утврдила током борбе за слободу у слоганима попут "Бхарат Мата ки Јаи" ("победа за мајку Индију"). Име Индија, се, са друге стране, доживљава као страни термин.

Канад Сина напомиње да се у Уставу земље нашла фраза "Бхарат, то јест Индија" због његове "посвећености идеји плуралистичке Индије, која има више језика и култура", додавши да ова два различита имена одражавају "мултикултуралну историју индијског потконтинента."

Како сматра, опредељивање за једно од ова два имена са собом "носи наметање једног културног идентитета науштрб осталих."

"Позиви на промену имена се јављају с времена на време јер постоји сукоб између ове две идеје – било да настављамо наш мултикултурални, плуралистички идентитет, или желимо да од њега направимо само монокултурну, монолитну заједницу", закључује овај стручњак.

image