Председник Финске Саули Нинисте потврдио је да ће се америчке војне снаге налазити на финском тлу, преноси тамошњи таблоид "Илталехти".
"Много смо причали о потреби да се НАТО јединице доведу у Финску. Споразум о билатералној сарадњи у области одбране са САД довешће до тога да у нашој земљи буде бар нека врста присуства Америке", навео је Нинисте.
Овај споразум, како је раније најављено, Вашингтону ће омогућити да користи територију нордијске земље за складиштење војне опреме, односно да на њој поставља своје базе.
Сједињене Америчке Државе, иначе, припремају билатералне споразуме о сарадњи у области одбране са Финском, Шведском и Данском. Споразум између Норвешке и Сједињених Држава је завршен.
Извори из области спољне и безбедносне политике кажу за "Илталехти" да је Финска већ започела дипломатске напоре да своје људе убаци у нову командну структуру НАТО-а под седиштем у Норфолку, највећој поморској бази на свету, на источној обали САД.
Медиј преноси да ће с друге стране америчко ваздухопловство почети да користи авијацијску инфраструктуру Лапоније, односно аеродром "Рованиеми", у чију ће флоту бити укључени и први ловци Ф-35 финског ваздухопловства.
"Желим да Финци знају ово: САД су посвећене Финској и НАТО-у. Наша посвећеност је чврста. Бранимо сваки педаљ територије НАТО-а, што укључује и територију Финске", нагласио је амерички председник Џозеф Бајден приликом посете тој земљи.
Нинисте каже да овакве Бајденове речи "изазивају позитиван осећај" да је безбедност Финске "максимизирана".
Фински председникистиче и да његова држава реципрочно мора да подржи САД.
Европске земље НАТО-а морају се војно опремити и бити спремне да одреде своје трупе у резервне снаге НАТО-а, како Американци не би почели да Европљане сматрају "безбедоносним јахачима".
По Нинистеовом мишљењу, помало је проблематично што се Финска, са пет и по милиона становника, сматра једном од војно најјачих држава у Европи иако јој то свакако иде у корист у области билатералних одбрамбених односа са Сједињеним Државама.
Финска се званично придружила НАТО-у у априлу, готово годину дана након што се пријавила. Заједничку пријаву поднела је и Шведска, али је њено чланство у алијанси тада одложено због захтева Турске и Мађарске.