Мађарска је предложила опсежне реформе правосуђа у покушају да деблокира грантове вредне 7,2 милијарде евра из фонда ЕУ за опоравак након пандемије, стоји у документима у које је портал "Политико" имао увид.
Уступак Мађарске је најновији обрт у вишемесечном сукобу између Брисела и Будимпеште око новца који је Мађарској све потребнији како се економска ситуација погоршава.
Две стране већ извесно време покушавају да постигну компромис на основу ког би се Мађарска обавезала на јачање независности свог правосудног система у замену за одобрење Брисела за њен план опоравка од пандемије и повезана средства.
Будимпешта мора да добије одобрење и Европске комисије и већине земаља ЕУ пре краја године или ризикује да изгуби до 70 одсто грантова.
Комисија ће вероватно донети одлуку о том питању пре краја месеца, рекли су званичници и дипломате ЕУ за "Политико". Ако се то догоди, министри финансија ЕУ би онда гласали о том питању 6. децембра.
Деблокирање фондова могло би да убеди Будимпешту да одустане од вета на друге кључне одлуке, укључујући међународни споразум о минималном порезу и пакет помоћи Украјини од 18 милијарди евра.
Портпарол Комисије одбио је да коментарише најновију понуду Мађарске. "Постигли смо напредак у бројним питањима током протеклих месеци", рекао је портпарол. "Разговори са Мађарском се настављају и радимо на томе да што пре закључимо нашу процену."
Будимпешта и Брисел преговарају о фондовима ЕУ већ годину и по дана, а главни камен спотицања је неспремност Мађарске да се избори са корупцијом.
Преговори око решавања овог спора воде се на два колосека. Један је дискусија о приступу Мађарске ЕУ фонду за опоравак. Други је стална препирка око приступа земље редовним фондовима ЕУ.
Сукоб је избио након што је ЕУ покренула механизам који јој је омогућио да блокира новац земљама које не раде довољно на јачању владавине права и усклађивању правосудног система са системом Уније.
Комисија је у септембру предузела драматичан корак позвавши ЕУ да суспендује око 7,5 милијарди евра редовних исплата у буџет Мађарске.
Брисел је, ипак, Будимпешти понудио решење навевши да могу да довију новац ако пристану на 17 обавеза у погледу владавине права. Мађарска сада мора да усвоји те обавезе до 19. новембра или ризикује да изгуби средства.
Комисија је такође затражила од Будимпеште да се додатно обавеже да ће штитити и гарантовати независно правосуђе кроз преговоре о приступу фонду за опоравак, рачунајући на жељу премијера Виктора Орбана да обезбеди скоро 15 милијарди евра суспендованог новца ЕУ, што је чинило око 11 одсто БДП-а земље 2021.
Инфлација у Мађарској је у септембру премашила 20 одсто, а влада предвиђа раст од само један одсто у 2023. години.
Шта стоји у мађарском предлогу?
Обавезе мађарске владе у реформи правосуђа, према нацрту од 4. новембра у који је "Политико" имао увид, у великој мери се врте око јачања Националног савета судства, надзорног тела које тренутно, према оцени Савета Европе, није у стању да врши ефикасан надзор.
Будимпешта је саопштила да ће Савету дати овлашћење да издаје обавезујућа мишљења о низу одлука које доноси председник Националне канцеларије за правосуђе, иначе политички постављена фигура. На тај начин би ово тело било у могућности да ревидира именовање судија и руководилаца судова, преиспита премештај и разрешење судија без њихове сагласности и да процени подобност кандидата за Националну канцеларију за правосуђе.
Поред тога, Будимпешта је обећала да ће обезбедити оперативну независност надзорног тела и опремити га одговарајућим буџетом, као и да ће се консултовати са њим о законским предлозима који се односе на правосуђе. Савет би такође могао да даје законске предлоге влади.
Влада се даље обавезала да ће реформисати мађарски Врховни суд, са циљем да учврсти његову независност. Будимпешта је предложила да се новом ојачаном надзорном телу да глас када је реч о подобности владиних номинација за Врховни суд.
Влада је такође навела низ заштитних мера које треба да обезбеде независно поступање суда. Конкретно, обавезала се да ће уклонити правне препреке за судије које желе да се обрате Суду правде Европске уније – што је дугогодишња тачка спора.
Коначно, Будимпешта је обећала да ће владиним органима одузети могућност да оспоравају коначне одлуке Уставног суда земље.
Влада се такође обавезала да ће се консултовати са групама цивилног друштва о предложеним реформама.
Све предложене реформе требало би да ступе на снагу до првог квартала наредне године и биле би завршене до датума који тек треба да буде одређен, наводи се у документу.
И, најважније, у нацрту се наводи да ће реформе морати да буду завршене пре него што Мађарска поднесе било какве захтеве за приступ фондовима Комисији.