Свет
Проширење ЕУ на исток отвориће Пандорину кутију: Следи сукоб чланица
Дебата између европских чланица ће вероватно бити жестока, имајући у виду подобност појединих земаља, као на пример корупција у Украјини
Проширење Европске уније поново је на дневном реду за високе званичнике, укључујући и председницу Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, али ће планирано проширење донети нове опасности за блок, извештава "Политико".
Додавање чак осам нових чланица ЕУ, што укључује и Украјину, отворило би праву Пандорину кутију за ЕУ. Проширење захтева свеобухватне унутрашње реформе ЕУ, што ће, током наредних година, изазвати токсичне сукобе између садашњих чланица.
Упркос сложености проширења, конфликт у Украјини натерао је поједине владе ЕУ да престану да оклевају са проширењем.
"Проширење није бирократски подухват. Ради се о извозу одређеног модела слободних, отворених западних демократија", изјавио је један анонимни европски дипломата.
Очекује се да ће проширење бити тема говора председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен 13. септембра о стању у ЕУ. Министри за европска питања из земаља чланица блока требало би да се баве овим питањем крајем октобра, тврде двојица високих дипломата ЕУ, који су такође желели да остану анонимни.
Изгледа да се овим питањем сада озбиљно баве и Немачка и Француска. Шолц је већ раније захтевао да се Европа "прошири", а ту су и оптимистични тонови из Париза, где је министар за Европу Лоренс Бун изјавио да би ЕУ требало да пошаље јасну поруку земљама кандидатима.
Једно од веома важних питања је питање рокова. Председник Савета ЕУ Шарл Мишел предложио је да нове чланице буду примљене до 2030. године. Француски председник Емануел Макрон подржава идеју о проширењу у фазама, према којој би земље кандидати најпре добиле приступ јединственом тржишту, а тек потом постале пуноправне чланице ЕУ.
Кошмарна перспектива проширења ЕУ
Аустријски дипломата Александер Шаленберг је предложио да се земљама кандидатима дозволи да заузму место посматрача у Политичком и безбедносном комитету ЕУ (ПСЦ), бриселском телу у коме се доносе одлуке о спољној политици: "Уместо да им једноставно пошаљемо декларацију ЕУ, или заједничке смернице спољне и безбедносне политике, тражећи да их потпишу, ми желимо да нове чланице усвоје наш начин размишљања и да преузму своју улогу у доношењу одлука."
Настојање да се ЕУ прошири први је корак у том смеру, од како је блок 2013. прихватио Хрватску. Међутим, разговор о пријему Турске завршио се одлучним "не" Анкари, које је изрекао тадашњи француски председник Никола Саркози 2011. године.
Ако желе проширење, лидери ЕУ ће морати да се изборе са великим тешкоћама. Дебата између европских чланица ће вероватно бити жестока, имајући у виду подобност појединих земаља. На пример, корупција у Украјини изазива велику забринутост, а ту је и кошмарна перспектива реформи процеса доношења одлука у ЕУ.
Након што је Мишел одредио датум пријема у 2030, портпарол Европске комисије је изјавио да процес придруживања треба да буде "заснован на заслугама". Комисија треба да представи извештаје о напретку појединих земаља, иако је један високи дипломата ЕУ рекао да ће се процес одуговлачити због питања кандидатуре Украјине.
"Желимо да пошаљемо позитиван сигнал Украјини, али би предлог да се украјинским обавештајним службама омогуће већа овлашћења у борби против корупције вероватно послао погрешну поруку", додао је овај високи западноевропски дипломата.
Лисабонски уговор је "отпоран" на проширење
Пољопривредна политика може да изазове најжешћа спорења у преговорима Брисела и Кијева. Пољска и неколико других земаља ЕУ већ су забраниле увоз украјинског жита, саопштавајући да је разлог жеља да заштите сопствене пољопривредне произвођаче.
Унутрашње реформе ЕУ укључују и редизајн дугорочног буџета блока, као и промене у процесу доношења одлука, које би омогућило доношење одлука на основи такозване "квалификоване већине".
"Сада видимо да тренутни оквир, било да се ради о буџету или процедурама доношења одлука, није прикладан за Европу од 30-ак чланица", изјавио је португалски министар за европска питања Тијаго Антунес. "Понекад је веома тешко донети одлуку и са 27."
Велико ширење у ЕУ померило би центар Уније на исток и довело до разводњавања утицаја Француске и Немачке. Међутим, промена основних уговора ЕУ је тежак процес, који захтева референдуме у земљама чланицама.
"У Европском савету немамо већину за промену уговора", изјавио је један неименовани дипломата ЕУ. "Правна служба Савета већ месецима упозорава да је Лисабонски уговор отпоран на проширење".
Дебата о проширењу требало би да се настави током наредних месеци, укључујући и наредни састанак Европске политичке заједнице земаља изван блока, који ће се одржати 5. октобра у Шпанији.
