Велика тајна 11. септембра: Како је срушена зграда бр. 7?

Једанаестог септембра 2001. године "19 терориста, повезаних за Ал Каидом", како се и данас званично тврди, отело је четири путничка авиона и извело самоубилачке нападе на тлу САД.

Вест су моментално пренеле све велике светске агенције, а приликом напада на Светски трговински центар погинуло је више од 3.000 Американаца. Био је то, без сумње, најтежи терористички напад у историји САД и политички почетак 21. века.

За мање од месец дана, уследио је муњевит одговор САД, које су извршиле, очигледно већ раније планирану и припреману инвазију на Авганистан, започињући данас чувени "рат против тероризма." 

У САД је, по експресној процедури, изгласан Патриотски акт: контроверзан закон, који ће трајно променити однос снага у Вашингтону. Председнику и извршној власти дата су огромна овлашћења, и онемогућена је свака дискусија о томе шта се заиста десило.

Они који су постављали "сувишна питања" могли су да буду оптужени за "недостатак патриотизма". САД су потонуле у панику, из које су се пробудиле обузете осветничким бесом. "Нација" је била уједињена.

Према неким политичким теоретичарима, овај напад омогућио је прави државни удар у Вашингтону, када су власт фактички преузели озлоглашени неоконзервативци, чиме је отпочела епоха неконтролисаних интервенција САД широм света.    

Напад од 11. септембра, свакако "најгори терористички напад који су претрпеле САД", умногоме је зацртао пут којим ће се током наредних деценија кретати САД. "Рат против тероризма" фактички је значио да било која земља може бити оптужена за "тероризам" и да, без било каквих доказа, може да постане жртва војне агресије САД.

Свега шесторо је преживело напад

Али, пођимо редом.

У уторак, 11. септембра 2001, у 8.45 по локалном времену, на ведром небу изнад Њујорка појавио се "боинг 767" компаније "Американ ерлајнс", који је погодио Северну кулу Светског трговинског центра.

Удар је оставио отворену, пламтећу рупу на 80. спрату. Свега 18 минута касније, евакуацију небодера прекинуо је напад другог "боинга", који је ударио у Јужну кулу.

Док су милиони људи уживо или преко ТВ екрана забезекнуто гледали у оно шта се дешава, појавио се и трећи авион, који је ударио у западно крило Пентагона и урушио део џиновске зграде у којој је смештено Министарство одбране. Терористи су отели и четврти авион, који се, под мистериозним околностима, срушио негде у западној Пенсилванији.

Из минута у минут, ситуација у Њујорку са Кулама близнакињама попримала је све катастрофалније и драматичније обрисе. Рушење челичне конструкција Јужне, а ускоро потом и Северне куле, преживело је свега шесторо људи, од свих оних који су се овде затекли.

Авганистан, сиромашна азијска земља удаљена хиљадама километара, био је спреман за одстрел.

Случајна "грешка" угледних западних медија

Трећа зграда, која се срушила "сама од себе", била је небодер који се налазио на Менхетну у истој улици на броју 7: 47-спратна зграда, у непосредној близини Кула близнакиња. У недостатку званичне истраге, данас се о догађају шире разне "теорије завере", које посебно оживљавају на годишњицу догађаја. Тако ће, по свој прилици, остати и убудуће.

Иначе, у овој згради су се налазиле канцеларије Централне обавештајне агенције (ЦИА), Министарства одбране и Канцеларије за руковођење ванредним ситуацијама. Она се срушила свега неколико сати после кула. Треба подвући да ову зграду није погодио ниједан авион, нити је, на било који начин, била директна мета напада.

Једно од објашњења зашто се срушила трећа зграда понудио је Национални институт за стандарде и технологију, додуше, са седмогодишњим закашњењем. Наводно, зграда се срушила "због јаких и неконтролисаних пожара, који су, усред рушевина Северне куле, буктали скоро седам сати."

Међутим, чињеница је да су неки западни медији пренели вест о паду ове зграде пре њеног рушења, на пример, у јављању уживо Џејн Стенли, дописнице Би-Би-Сија из Њујорка. На емитованом снимку се, у том тренутку, види како зграда стоји усправно. Нешто касније, и Ројтерс и Си-Ен-Ен су, како су саопштили, "грешком" пренели вест о њеном паду. И све се то догодило, подвуцимо, пре њеног рушења. Не би то била прва и једина "грешка" Би-Би-Сија: иста кућа је пренела и "вест о масакру" на пекиншком тргу Тјенанмен, кога, како се испоставило, није ни било.

Овакви "детаљи" наставиће да и убудуће подгревају сумње у званичну верзију догађаја.

Поједини истраживачи тврде да је рупа која је остала на згради након удара на згради Светског трговинског центра једноставно исувише мала да би је направио авион. Члан Америчког друштва грађевинских инжењера касније је, за часопис "Популар механикс", изјавио да је њена величина последица тога што је једно крило "боинга 757" отпало нешто пре, а друго приликом удара.

Најзад, остају и сумње о томе да ли је авион који се срушио у Пенсилванији оборен. Тек много касније, тадашњи амерички потпредседник Дик Чејни је у својој аутобиографији признао је да је непосредно после напада издао наређење да се обори сваки путнички авион за који се посумња да је отет. Конфузија која је тада завладала у САД наводно је онемогућила да се ова наредба спроведе.

Позив на свети "демократски крсташки рат"

Непосредно после напада, САД су за напад окривиле Ал Каиду, коју су, узгред, створиле и наоружале управо америчке обавештајне и војне службе, још у време Совјетско-авганистанског рата.

Тадашњи председник САД Џорџ Буш сместа је покренуо "рат против тероризма": дуготрајну војну кампању против читавог низа земаља, која је укључивала и војне и дипломатске акције. Званични назив операције био је "Трајна слобода", која је започела већ 7. октобра.

Инвазија на Авганистан уследила је за мање од месец дана после 11. септембра. За озбиљну истрагу злочина једноставно није било времена. Осим тога, према изјавама касније пензионисаних америчких генерала, САД су месецима пре напада од 11. септембра гомилале снаге за инвазију. Када је реч о окривљеном Бин Ладену, талибани су пристали да га изруче, али једино уколико им Американци претходно предоче доказе о његовој умешаности у терористички чин.

Америку је у то време обузео талас жестоке исламофобије.   

У року од два месеца, америчка војска и њени "савезници" свргнули су са власти талибански режим, али је рат против Ал Каиде свеједно настављен. Бин Ладен се скривао све до 2. маја 2011, када су га амерички специјалци убили у Пакистану. У јуну исте године, председник Барак Обама свечано је најавио почетак повлачења трупа из Авганистана, али је оно окончано тек 10 година касније, бекством Американаца са аеродрома у Кабулу. После тога, талибани су се вратили на власт.

Америчка намера је, баш као и у случају Ирака, или било које друге нападнуте земље, била да САД "преваспитају" и заувек промене Авганистан, у земљу која усваја "западне вредности". "Преваспитање држава део је стандардног репертоара САД", примећује немачки политички писац Клаус Кунце.

Године 2021, председник Џозеф Бајден је обећао да "САД неће више покушавати са операцијама промене режима."

"Израз ’учинити свет безбедним за демократију’ САД користе свуда тамо где је за интервенцију, диктирану геополитичким разлозима, било потребно идеолошко прикривање. Чак ни амерички војници не би волели да умиру за светску моћ, за трговинске предности, или за минералне ресурсе," закључује Кунце. "Међутим, под заставом демократског крсташког рата, амерички војници имали су барем `чисту савест`."