Шведски премијер тражи подршку Турске за чланство у НАТО-у

Кристерсон је истакао да веома озбиљно схвата и тероризам и проблеме које Турској задају курдски екстремисти

Нови премијер Шведске Улф Кристерсон састаје се с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом не би ли издејствовао турску подршку за придруживање Шведске НАТО-у, преноси Асошијетед прес.

У светлу руско-украјинског сукоба а од наводног страха од руског напада, Шведска и Финска одрекле су се своје дугогодишње политике војне неутралности и поднеле захтев за чланство у Севрноатлантској алијанси.

Међутим, Анкара се успротивила придруживању ових земаља НАТО-у. Оптужујући пре свега Шведску да је пружила уточиште лицима која су организовала државни удар у Турској 2016. године такозваним гуленистима, али и "курдским терористима", тј. присталицама Радничке партије Курдистана.

Уочи посете Турској премијер Кристерсон објавио је на свом налогу на Фејсбуку да шведска влада веома озбиљно схвата и тероризам и проблеме које Турској задају курдски екстремисти, те да ће нови закони отворити нове могућности у циљу спречавања учешћа у терористичким организацијама.

"Влада је одлучила да подржи НАТО-ов фонд за борбу против тероризма (ВНЦФ) са 10 милиона шведских круна. То ће ојачати способност НАТО-а у борби против тероризма и повећати услове за већу међународну сарадњу и у овој области", додао је он.

Турска је раније тражила и да јој Шведска укине ембарго на оружје који јој је увела након турске војне операције против курдске милиције у северној Сирији 2019. године, што је ова земља потом и учинила.

Шведски премијер и турски председник требало би да разговарају у комплексу турске председничке палате након званичне церемоније дочека.

Подсетимо, да би се Финска и Шведска придружиле западној војној алијанси, свих 30 земаља чланица НАТО-а морају званично да ратификују приступни протокол за ове две државе.

Прошле недеље Турску је посетио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг не би ли позвао ту земљу да остави по страни размирице са Шведском и Финском, истичући да су те две земље учиниле довољно да задовоље услове Анкаре.