Рат је почео у раним јутарњим сатима масовним бомбардовањем. Кинески авиони и ракете брзо су уништили већину тајванске морнарице и ваздухопловства док су Народноослободилачка војска и морнарица извршиле велики напад преко Тајванског мореуза од 160 километара.
Пекинг је превентивно ударио на америчке и савезничке ваздушне базе и бродове у Индо-Пацифику. САД су успеле да изједначе шансе на неко време тако што су распоредиле софистицираније подморнице, као и Б-21 и Б-2 стелт бомбардере у кинеске зоне противваздушне одбране, али је Вашингтону за неколико дана понестало кључне муниције и прекинут је приступ мрежи.
Сједињене Државе и њихов главни савезник Јапан изгубили су хиљаде војника, десетине бродова и стотине авиона. Тајванска економија је уништена, а САД су се споро обнављале и њихова индустријска база постала је само делић кинеске.
"Кинези су нас превеслали. Тачно су знали шта ћемо да урадимо пре него што смо то урадили", рекао је бивши потпредседник Здруженог начелника генерал Џон Хајтен у извештају након акције.
Овај сценарио ратне игре (и дестине сличних) увежбавале су САД претходних година, а последњи пут их је у априлу спроводила Комисије Представничког дома за надметање са Кином, пише бриселски "Политико" у тексту "Пентагон се плаши потенцијалног рата са Кином (зато што би Америка могла да изгуби)".
Иако крајњи исход америчких војних вежби није увек исти — САД су некад мање, а некад више успешне — цена је више него јасна.
У свакој верзији САД потроше све своје ракете земља-ваздух далеког домета за неколико дана, при чему је значајан део њихових авиона уништен још на земљи.
Ни у једном сценарију САД нису укључене у апстрактни рат притискањем тастера са велике висине (какав су Американци очекивали од краја Хладног рата), већ је у питању ужасан крвави рат.
И све то под претпоставком да америчко-кинески рат неће бити нуклеарни.
Како се додаје, амерички проблем се погоршао након што су донације Украјини исцрпеле америчке залихе муниције. Притом, Вашингтон се суочава са чињеницом да се толико њима потребних делова за муницију, авионе и бродове производи у иностранству, укључујући и у Кини.
Осим тога, Америци умногоме недостаје квалификована радна снага - САД су смањиле број раднике у сектору одбране на трећину од 1985. године, а око 17.000 компанија је напустило индустрију, рекао је Дејвид Норквист, председник америчке Националне одбрамбене индустријске асоцијације.
Одговор администрације на многобројне проблеме, укључујући нацрт закона о потрошњи за одбрану за 2024. годину, такође је одложен због дуготрајних преговора око Бајденовог буџета и горње границе дуга.
"Најхитнији задатак је производња и премештање огромног броја пројектила и друге високотехнолошке муниције у источну Азију како би се ојачало америчко одвраћање", каже представник Мајк Галагер.
Оно што је најпотребније: далеко више заједничких противбродских ракета типа ваздух-земља (ЈАССМ), противбродских ракета великог домета (ЛРАСМ), противбродских ракета "харпун", крстарећих ракета "томахавк" и друге муниције, рекао је он.
Галагер је за "Политико" додао да би Пентагон требало да понуди главним произвођачима пројектила као што је "Локид Мартин" низ нових вишегодишњих уговора.
Неки амерички обавештајни и одбрамбени званичници страхују да Пекинг превише добро разуме да су САД неспремне за сукоб и да би могао да покуша да искористи ситуацију нападом или блокадом Тајвана у наредних неколико година.
Раније ове године, директор ЦИА Бил Бернс рекао је да Сједињене Државе верују да је председник Кине Си Ђинпинг наредио војсци да буде спремна за инвазију на Тајван до 2027.
У априлу је кинеска војска извела тродневне вежбе око Тајвана и у саопштењу навела да је "спремна да се бори и у било ком тренутку одлучно разбије било који облик тајванске независности и покушаје страног мешања".
До тих акција је дошло након одлуке САД да додатно наоружају Тајван и дипломатски ризичног састанака председнице Тајвана Цај Ингвен на америчком тлу са председником Представничког дома САД Кевином Макартијем.
Последњих месеци неколико кинеских борбених авиона летело је око америчких војних летелица изнад Јужног кинеског мора.
Си и други високи кинески више пута су, међутим, поновили да не желе рат са Сједињеним Државама.
Односи две силе не би требало да буду "игра која подразумева потпуну победу једног, а уништење другог у којој једна страна напредује на рачун друге", рекао је Си Бајдену на њиховом последњем билатералном састанку на Балију у новембру.
Вашингтон је, како се објашњава, неопрезно дозволио да се производња делова за њихове авионе уступи Кини и другој јефтиној радној снази у иностранству.
Нови амерички борбени авиони Ф-35, на пример, садрже компоненту магнета направљену од легуре која се скоро искључиво производи у Кини. Кина такође потпуно доминира производњом алатних машина и ретких метала, неопходних за производњу пројектила и муниције, као и литијума који се користи у батеријама, кобалтом и алуминијумом и титанијумом који се користе у полупроводницима.
"Док су се они индустријализовали, ми смо се деиндустријализовали", каже Кристијан Броуз, бивши виши помоћник покојног сенатора Џона Мекејна који је, како пише "Политико", годинама једини упозоравао на јачање Кине и Русије.
"Данас се у Кини спроводи око 45 до 50 процената укупне светске бродоградње, док Сједињене Државе имају мање од један проценат. С обзиром на те бројке, објасните ми како ће Сједињене Државе победити у традиционалној трци бродоградње са Кином?", наводи Броуз.
Како објашњава, тај проблем је настајао деценијама и није им се само "једног дана прикрао иза леђа".
Бајденов захтев за 886 милијарди долара буџета за одбрану за 2024. годину ставио би америчку војну потрошњу на "на један од највиших нивоа у апсолутном износу од Другог светског рата – далеко већи од корејског, вијетнамског рата или Хладног рата", рекао је стручњак за војни буџет на Квинсијевом институту Вилијам Хартунг.
САД на одбрану троше више од следећих 10 земаља на листи заједно, укључујући око три пута више него Кина, објашњава Хартунг.
То је делимично због 20-годишњег "рата против тероризма", инвазије на Ирак и Авганистан и огромних трошкова окупације и борбе против побуњеника у којима је Пентагон трошио скоро 14 билиона долара као одговор на 11. септембар.
Како пише "Политико", ако САД не успеју да ојачају конвенционална средства одвраћања, онда ће можда морати да се ослоне на трећу опцију, далеко најстрашнију: нуклеарно одвраћање.
За време последње велике тајванске кризе у току Хладног рата 1958. године, амерички генерали су Кини запретили нуклеарним ударима који би убили милионе цивила, откривено је у поверљивим документима Пентагона које је објавио узбуњивач Данијел Елсберг 2021. године