Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је данас да је место Западног Балкана, Украјине и Молдавије у Европској унији.
"Не можемо себи приуштити да оставимо Европљане иза себе. Јасно је да је стратешки интерес ЕУ да наша унија буде комплетна", поручила је у овогодишњем обраћању о "Стању у Унији".
Фон дер Лајен је навела да је проширење најбоља инвестиција миру безбедности и просперитету ЕУ, али је избегла да спомене временске рокове када би ЕУ могла да се даље шири, преноси Радио Слободна Европа.
Нагласила је да се залаже за Унију која ће имати више од 30 чланица и навела да ће проширење бити "катализатор напретка".
"Доказали смо да можемо да будемо геополитичка унија и показали да можемо брзо да напредујемо када смо уједињени. Верујем да наш тим такође може функционисати са 30 плус", поручила је Фон дер Лајен.
Навела је и да је процес чланства у Европској унији, која броји 27 земаља, "заснован на заслугама" и да ће Европска комисија "увек бранити овај принцип".
Ко је у ЕУ 30 плус?
Западни Балкан је регион од шест земаља (укључују ту и тзв. Косово) које, како се тврди, имају европску перспективу.
Украјина и Молдавија су прошле године добиле кандидатски статус и сматрају се будућим чланицама ЕУ.
Фон дер Лајен је охрабрила Грузију, која још нема кандидатски статус, да би могла бити део европске породице.
Међутим, прескочила је Турску, која је 2005. отпочела приступне преговоре, који тренутно замрзнути.
Раније је председник Европског савета Шарл Мишел изјавио да је његова процена да ЕУ и Западни Балкан до 2030. године треба да буду спремни за проширење.
То је, како је навео, реалан, али амбициозан циљ, уз напомену да је ово први пут у европској историји да је лидер неке од институција ЕУ био тако јасан у вези са датумом.
Последњи говор актуелне шефице ЕК
Био је ово последњи говор Фонд дер Лајенове о стању у ЕУ, али и посредни почетак њене предизборне кампање будући да жели да добије још један мандат.
У јуну наредне године биће одржани европски избори који ће као резултат имати нову структуру у свим европским институцијама.
Након тога ће бити изабрани посланици Европског парламента и то директним гласовима грађана.