Припреме за приступање Украјине Европској унији највероватније ће трајати дуже од годину или две, изјавио је европски комесар за проширење Оливер Вархељи, а пренео "Велт ам зонтаг".
Вархељи је рекао да је пред Кијевом опсежан посао да би се припремио за "учешће на унутрашњем тржишту ЕУ и у многим другим важним областима политике".
Критеријуми за приступање Украјине, како је навео, биће исти као и за било коју другу земљу кандидата.
Украјинска министарка за европске интеграције Олга Стефанишина није баш сагласна са Вархељијевим мишљењем тако да је за "Велт" устврдила да "Украјина није обичан кандидат за приступање".
Стефанишина је напоменула да је ова земља реформе под надзором ЕУ започела пре приступања, и навела да може "брже да настави", посебно имајући у виду да су неки од њених суседа и балтичких земаља "већ сигнализирали да је брзо приступање могуће."
На оцене Вархељија, реаговала је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, написавши да ће придруживање Украјине трајати "колико и распад ЕУ".
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров за одлуку ЕУ да Украјини да статус кандидата и раније је рекао да је "део геополитичког гамбита против Русије".
Украјина је поднела захтев за придруживање овој организацији одмах након што је Москва покренула специјалну војну операцију крајем фебруара.
Први корак у процесу придруживања Кијев је направио у јуну када му је Брисел доделио статус кандидата за чланство у ЕУ.
Тада је наглашено да земља мора да настави структурне реформе, да се бори против корупције и да смањи "упорни утицај олигарха".
Белгијски премијер Александар Де Кру је јасно ставио до знања да је додељивање статуса кандидата Украјини за чланство у ЕУ важно, "симболична порука" подршке Кијеву усред његовог сукоба са Русијом.
До стварног чланства у ЕУ, како је рекао, остаје још "много година" и земља прво мора да испуни европске стандарде.
А колико то чекање у предворју Уније може да потраје упркос свим обећањима светле будућности, најбоље знају и земље западног Балкана.
Албанија и Северна Македонија на почетак приступних преговора чекале су 17 година.
Што се Србије тиче, она је статус кандидата добила још 2012.године, а преговоре започела још 2014.године.