Катастрофалне поплаве су зближиле људе у Либији, тако да сада нико не прича о политици и поделама, већ сви имају исти циљ - како да помогну, каже за РТ Балкан Нури Свелах (61) који живи у Триполију.
Овај Либијац течно говори српски, јер је од 1981. до 1986. студирао Електротехнику у Београду, саобраћајни смер. Још увек га, како каже, интересује Србија, па је желео да са нама подели оно што се дешава у његовој земљи, нарочито у Дерни, граду који је највише страдао у катастрофалним поплавама.
"Много је погинулих, четвртина града је уништена. Део жртава је испод рушевина, други део је вода однела у море. Превелика је катастрофа, нема ту речи. Поготову ако се имају у виду наше могућности. У Либији се никад није десило ништа слично, нисмо спремни ни опремљени за такве ситуације, технички нисмо способни да реагујемо на ово као што су можда земље на Западу које имају савремене технологије и искуство", истиче Свелах.
Он наводи да спасилачке екипе долазе из Турске, Египта, Малте, Шпаније, Алжира и других земаља, те да су то способне екипе које раде на томе да пронађу живе, уколико их још има. Мада, додаје, изгледа да више нема спаса.
"Испод рушевина се већ осећа мирис смрти", каже наш саговорник.
Иако још увек има делова града који нису уништени, у којима су спасиоци и део становника, постоје најаве да треба да се евакуише цео град и да ће у томе да помогне и војска.
"Ово само подсећа на живот, није нормално стање, ако говоримо о онима који су преживели. Прича се незванично и о 30.000 несталих. То још увек није званична информација, али сви који су тамо, на лицу места, кажу да је тај број огроман", наводи Свелах.
Мислили су да ће их велика брана – одбранити
Велика брана у Дерни је направљена 1973. године, а Свелах претпоставља да од тада није било никаквих контрола, реконструкција или реновирања. Додаје да се овако нешто десило први пут и да је пала огромна количина воде. Шездесетих су исто биле поплаве, али не као сад.
"Постоје две бране, а они су се изгледа сасвим ослонили на ту највећу, нису очекивали толику количину падавина. Мислили су да ће их велика брана – одбранити. Нажалост, овај пут је сасвим другачије, катастрофално, падавине су биле превелике", сведочи овај Либијац.
По ономе што се до сада могло сазнати, вода у бране долази из неколико планинских јаруга и требало је да надлежни прате ситуацију и да пусте одређену количину воде.
"Нажалост, било је касно, око три сата ноћу и када је пукла велика брана више ништа није могло да се уради. Таласи су били висине 30 метара, када се то десило. Људи су из кућа и зграда гледали смрт", преноси Свелах сведочења очевидаца.
Није време за политику
Политичка подела на западну и источну Либију није препрека да помоћ стигне, каже наш саговорник. Из градова широм земље отишли су "волонтери, храна, вода, све што треба": по његовим речима, реч је о више од 50.000 камиона помоћи из целе Либије.
"Ова катастрофа је приближила људе, јер ми смо такав народ. Сада нико не пише о политичким проблемима и подељености земље, већ сви имају исти циљ: да помогну колико могу. Сада сигурно није време за политику", истиче Свелах и додаје да је народ пружио руку помоћи својим сународницима и пре него што је стигла помоћ из иностранства.
Све што стиже је драгоцено.
"Тамо су сада велике врућине, живот је потпуно стао, нема ничега, ништа не ради, јер је све било под водом. Плантаже, обрадиво земљиште, све је уништено, страдала је и стока. Оно што може да се купи је доста поскупело", наводи наш саговорник.
Понегде се појављују упозорења да је повећана могућност избијања неких зараза, али Свелах уверава да још нема никаквих знакова на терену, нити је било ко од хуманитарних организација или спасилачких екипа известио о томе.
Према његовим речима, у Дерни више нема воде, она се повукла назад у море, а и сад је сунчано време, па се терен суши. Остала је тек понека бара, тако да терен може да се претражује.
Постоје проблеми и са водом за пиће, али залихе стижу. Међутим, изазов је како да те залихе воде буду достављене тамо где треба. До западнијих делова се лакше стиже, путеви су осушени.
"Проблем је источни део, од Дерне па до границе са Египтом, јер је све срушено, па је тешко да се стигне до одређених места. Обилазни путеви који би могли да се користе узимају превише времена. Дакле, није проблем помоћ, има свега, једино што је проблем да се достави свима којима је потребна", закључује Свелах.