Шта имају Русија и Кина, а нема Америка? Кеца у рукаву: хиперсоничне ракете

Ова врста оружја може да нападне екстремном брзином, може бити лансирана са великих удаљености и заобилази већину противваздушних одбрана, носи конвенционални експлозив или нуклеарну главу. Кина и Русија их имају спремне за употребу, а САД их нема, пише "Волстрит џорнал"

Ракета коју је Пекинг лансирао преко Јужног кинеског мора лети брзином од преко 2.500 километара на сат, двадесет пута је бржа од брзине звука и може да стигне до било које тачке на планети за мање од сат времена.

Када је тестирана у лето 2021, уздрмала је Вашингтон јер су званичници задужени за одбрану и безбедност схватили да је Пекинг лансирао хиперсоничну ракету - пројектил који може да лети најмање пет пута брже од брзине звука, пише "Волстрит џорнал".

Ова врста оружја може да нападне екстремном брзином, може бити лансирана са великих удаљености и заобилази већину противваздушних одбрана. Може да носи конвенционални експлозив или нуклеарну главу. Кина и Русија их имају спремне за употребу. САД их нема, поентира се у тексту.

Више од 60 година САД су улагале милијарде долара у десетине програма за развој ове технологије, али су се ти покушају или завршили неуспехом или су били укинути пре него што су имали шансе да дају неки резултат.

Вашингтон, који је потрошио деценије на борбе са терористима и побуњеницима, поново улаже средства у развој хиперсоничних ракета - буџет Пентагона за 2023. укључује више од пет милијарди долара за ове сврхе. САД покушавају да укључе и приватни сектор у развој, нарочито предузећа из Силицијумске долине, што је раније ретко давало резултате.

Америка покушава да одржи корак у новом надметању великих сила, у којем покушава да стигне Кину у употреби вештачке интелигенције и биотехнологија у војним технологијама, а извор бриге им је и Москва која је развила оружје које може да угрози НАТО трупе у Европи, али и чија хиперсонична ракета "авангард" може да стигне до тла САД. 

Проблеми Пентагона са развојем хиперсоничних ракета иду од неуспелих пробних летова и неодоговарајуће инфраструктуре за такве пробе до непостојања јасног ширег плана у развоју ове врсте наоружања, наводи се у тексту америчког листа.

Хиперсоничне ракете, у поседу сила као што су Кина или Русија, имају потенцијал да промене стратешку равнотежу која је дуго била подлога одбрамбеној политици САД. Оне су изазов за америчку војску, за коју се у тексту напомиње да је најмоћнија на свету, јер могу да заобиђу њене системе раног упозоравања, нападну њене базе у иностранству, носаче авиона, морнаричке базе.  

У борбама у Јужном кинеском мору, нагађа се у тексту, Пекинг би могао да употреби хиперсоничне ракете, против којих амерички ратни бродови готово да немају одбрану, па чак и погоди базу Гуам, у којој су смештене хиљаде америчких војника и важне војне инсталације. 

Америка је почела да улаже у развој система који би могао да руши хиперсоничне ракете, на пројекту ради заједно са Јапаном, али развој тог пројекта је тек у повоју и он неће ући у војну употребу најмање десет година. 

Током последње деценије, Кина је извела стотине пробних летова овог оружја нове генерације и има хиперсоничне ракете спремне за употребу. Као и Москва, која их је већ неколико пута искористила у Украјини, истиче се у тексту. 

Американци предњачили, али...

Амерички инжењери годинама су предњачили у изучавању и развоју ове технологије, а истраживања су почела још крајем педесетих година прошлог века.

Подсећа се на неколико програма који су отказани, а у које су уложене милијарде, као и да се после 11. септембра 2001. године, Америка окренула производњи и развоју дронова, сензора који могу да прате терористе, детектора бомби.  

Како се истиче, Кина је о развоју америчке хиперсоничне технологије читала из објављених научних радова, у трку се укључила и Русија која је обновила сопствени програм покренут током Хладног рата.

"Суштински смо обучили свет у хиперсоничној технологији", сматра аналитичар који прати развој ове технологије Ричард Халион.

Како се истиче, 2016. године Националне академије, независна група научника која саветује савезну владу упозорила је на то да противници, укључујући и Кину, припремају нову генерацију хиперсоничног оружја.

Забринути због тога, у Пентагону су појачали сопствене програме тестирања и развоја. Званичници Пентагона сада расправљају како најбоље да одговоре на овакав развој технологија код својих супарника, али им се мишљења по том питању не слажу. Док једни сматрају да треба радити на развоју одбрамбених система, други су за развој ракета.  

Ваздухопловне снаге прошле године су доделиле уговор "Рајтеону", сада РТХ, вредан готово милијарду долара да развије хиперсонични пројектил који би могао да се лансира са авиона и гађа непријатељске бродове. Војска се нада да би ове године могла да има прво америчко хиперсонично оружје - ракете које могу да се лансирају са борбених возила. 

Напредак међутим тешко иде, што због компликованости развоја саме технологије, што због високе цене њеног развоја.

Већи проблем је то што Пентагон није одлучио, након толико година, које хиперсоничне капацитете жели у свом арсеналу. Пентагон финансира око десетине пројеката везаних за хиперсонично оружје, а неки бивши званичници наводе да нема јасног плана који од њих ће се користити и како.

"За време мог службовања у Пентагону није било стратегије. А по ономе што могу да видим гледајући споља, чини се да је нема ни сада", рекао је бивши шеф набавке ваздухопловних снага Вилијам Ропер.

Један од највећих камена спотицања јесте недостатак инфраструктуре за тестирање.

За развој ове врсте наоружања неопходни су ваздушни тунели, а у САД има 26 оних у којима би могла да се обављају тестирања хиперсоничног наоружања. Припадају државним властима, научним организацијама, индустрији, али је проблем што су многи деценијама стари и готово сви су резервисани више од годину дана унапред.

Пентагон гради нове капацитете, али они неће бити завршени најмање до 2027. године.

Све је више приватних предузећа која се укључују у развој хиперсоничног наоружања на овај или онај начин, најчешће са инфраструктуром за тестирање, али и моторима, па и самим пројектилима. Многи велики пројекти, а неколико се наводи у тексту, завршавају се неуспешно, односно финансирање буде отказано.

Пекинг је крајем фебруара летео својом ракетом ДФ-27 12 минута око 2.000 километара, према високо поверљивом документу америчке обавештајне службе који је процурио на платформи "Дискорд". Пројектил је дизајниран да стигне до такозваног другог ланца острва, који укључује Гуам.

У документу се наводи да би ракета вероватно пробила америчке одбрамбене системе и да је Кина прошле године припремила мањи број ДФ-27.

Москва је рекламирала своју моћну хиперсоничну ракету "кинжал", која је коришћена за гађање циљева у Украјини. Пошто је "кинжал" балистичка ракета која се лансира из ваздуха, критичари постављају питање да ли је то право хиперсонично оружје и кажу да је подложно пресретању, наводи амерички лист. Русија такође тврди да има спремну нуклеарну хиперсоничну ракету "авангард" која може да лети до 27 пута већом брзином од брзине звука.