Турска је у "интензивним преговорима" са регионалним партнерима око своје алтернативе плану трговинског коридора Индија-Блиски исток који је договорен на самиту Г20 одржаном раније овог месеца, пошто та земља настоји да ојача своју историјску улогу посредника у транспорту робе која се креће из Азије ка Европи, пише "Фајненшел тајмс".
Анкара се успротивила предложеној рути Индија-Блиски исток којом би се роба превозила од Индије, преко Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Јордана и Израела до европских тржишта.
Тај коридор, који има подршку САД и ЕУ, у потпуности би заобишао Турску.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је након самита Г20 да "не може бити коридора без Турске", додајући да "најприкладнији пут за трговину од истока ка западу мора да пролази кроз Турску".
И министар спољних послова Турске Хакан Фидан исказао је скептицизам, инсистирајући ове недеље да "експерти сумњају да је примарни циљ коридора Индија-Блиски исток рационалност и ефикасност", наговештавајући да је у игри "више геостратешких брига".
"Трговачка рута не испуњава само потребе трговине, то је такође одраз и геостратешке конкуренције", рекао је Фидан одговарајући на питање "Фајненшел тајмса".
Турска жели да истакне своју традиционалну улогу моста између Истока и Запада, која датира још из периода путева свиле, наглашава тај лист.
Анкара је предложила алтернативу индијском пројекту коју зове Ирачка иницијатива за развојни пут, при чему Фидан инсистира да су у току "интензивни преговори" са Ираком, Катаром и УАЕ о пројекту који ће бити направљен "у наредних неколико месеци".
Предложена рута вредна 17 милијарди долара превозила би робу из луке Гранд Фав у нафтом богатом јужном Ираку кроз 10 ирачких провинција до Турске, према дијаграмима које је објавила влада Багдада.
План би се ослањао на 1.200 километара брзе пруге и паралелну путну мрежу. Шема има три фазе, при чему је прва циљ да буде завршена 2028. године, а последња 2050. године.
Аналитичари, међутим, кажу да постоји забринутост око изводљивости пројекта Развојног пута из финансијских и безбедносних разлога, наводи ФТ.
"Турска нема финансијских средстава за реализацију целог пројекта и стиче се утисак да рачуна на подршку УАЕ и Катара да изгради предложену инфраструктуру", рекао је Емре Пекер, директор за Европу у истраживачком центру "Јурјежа груп".
Пекер је додао да постоје и "питања око безбедности и стабилности која угрожавају и изградњу и дугорочну изводљивост пројекта".
Ирак је суочава са многим проблемима, од распрострањене корупције, лоше инфраструктуре, слабе владе и редовним нападима политичке нестабилности. Такође није јасно како ће Ирак финансирати пројекат.
Анкара је до сада углавном подржавала кинеску иницијативу Појас и пут, додао је Пекер, али је рекао да је њена улога у том пројекту ограничена. Пекинг је уложио око 4 милијарде долара у Турску путем Појаса и пута, што чини само 1,3 одсто од укупног износа, показују резултати недавне студије Карнегијеве задужбине за међународни мир.