Европска унија могла би да постане зависна од Кине, тј. од њених литијум-јонских батерија и горивних ћелија до 2030. у мери у којој је зависила од руских енергената пре рата у Украјини, уколико не предузме хитне мере с тим у вези, упозорава се у документу ЕУ.
Документ, у који је Ројтерс имао увид, биће основа за разговоре лидера ЕУ о економској безбедности Старог континента који ће се одржати у Гранади 5. октобра.
Званичници би требало да дискутују о предлозима Европске комисије како да се смањи зависност од Кине, односно о диверзификацији набавки из највеће азијске земље ка Африци и Латинској Америци.
Наиме, због плана о постизању нулте емисије угљен-диоксида до 2050. године, а нестабилног снабдевања из обновљивих извора енергије као што су Сунце и ветар, очекује се да ће се потражња ЕУ за литијум-јонским батеријама, горивним ћелијама и електролизерима у наредним годинама повећати за између 10 и 30 пута.
Иако Унија добро стоји с производњом електролизера, са више од 50 одсто удела на глобалном тржишту, у великој мери се ослања на Кину за горивне ћелије и литијум-јонске батерије, неопходне за електрична возила.
"Без спровођења снажних мера, европски енергетски систем би до 2030. могао да зависи од Кине на сличан начин како је зависио од Русије пре сукоба у Украјини", наводи се у документу.
Према подацима Европске комисије, 2021. године ЕУ је више од 40 одсто укупне потрошње гаса, 27 одсто увоза нафте и 46 одсто увоза угља обезбеђивала из Русије, док је прекид снабдевања истим изазвао велики скок цена енергије у блоку и последичне драстичне инфлације.
Међутим, у поменутом документу ЕУ, који су припремили шпански званичници, истиче се да снабдевање литијум-јонским батеријама и горивним ћелијама из Кине није једина рањивост за ЕУ.
"Сличан сценарио је могућ у дигитално-технолошком сектору. Прогнозе сугеришу да ће потражња за дигиталним уређајима као што су сензори, дронови, сервери и опрема за складиштење података, те мреже за пренос података нагло порасти у овој деценији", указује се у документу.
До 2030. ова зависност Уније од спољног фактора могла би озбиљно да угрози повећање продуктивности које је хитно потребно европској индустрији, али би могло и да омета модернизацију пољопривредних система, неопходних за решавање климатских промена, закључује Ројтерс.