Војна индустрија Ирана је у светском врху када је у питању развој свих врста беспилотних летелица, а у протеклих неколико година забележен је драстичан скок не само у квантитету, већ и у квалитету њених производа.
Један од најсавременијих беспосадних ваздухоплова иранске производње је дрон камиказа (лутајућа муниција) "араш-2", примарно намењен за уништавање радара и непријатељских ПВО положаја. Настао је развојем свог претходника "араш-1", односно дронова из породице "киан", конкретно модела "киан-2", због чега често долази до њиховог међусобног поистовећивања.
Упркос идентичним димензијама и дизајну, два дрона разликују се у домену погона и борбених способности, будући да "араш-2" има клипни мотор, за разлику од "киана" опремљеног турбомлазним мотором. При лансирању и почетној фази лета, "араш-2" користи помоћни ракетни мотор на чврсто гориво, како би постигао почетну брзину и укључио главни мотор.
Прве информације о овом дрону камикази појавиле су се у јануару 2021. године, када је "араш-2" први пут коришћен у војној вежби иранскигх снага, у провинцији Семнан. Након тога, ова летелица више пута је примећена на домаћим приказима и сајмовима наоружања. Убрзо је постало познато да ће нови модел имати већу разорну моћ и домет од дрона "шехид-136", како би био у стању да дејствује по циљевима у израелским градовима Тел Авиву и Хаифи, када се лансира са територије Ирана.
Такође, током јесени 2022. године појавиле се и информација да је Русија договорила испоруку већег броја летелица "араш" 1 и 2, али до данас није забележена њихова употреба у зони Специјалне војне операције.
Димензије и погон
Према доступним информацијама, дужина ове летелице је 4,5 метра, распон крила око четири метра, док се укупна тежина и даље држи у тајности. У репном делу дрона смештен је клипни мотор са елисом и системом хлађења, а помоћни ракетни мотор на чврсто гориво налази се испод трупа.
Због клипног мотора, максимална брзина кретања је ограничена и процењује се да она износи око 200 км/х, али са друге стране овакав погон омогућава дуже трајање лета и већи домет.
На горепоменутој вежби у јануару 2021. године, "араш-2" је извршио дејство по циљу на раздаљини од 1.400 километара, а процењује се да дрон може достићи долет од чак 2.000 км. Уколико се овај податак испостави као тачан, „араш-2“ би могао постати модел лутајуће муниције са највећим дометом у својој класи.
Бојева глава је високо-експлозивна фрагментирајућа, тежине неколико десетина килограма, а поред онеспособљавња средстава ПВО и радарских положаја, може уништавати грађевине, фортификације и живу силу непријатеља на отвореном или у заклону.
Авионика
Основна верзија дрона опремљена је аутоплиотом, системима за сателитску и инерцијалну навигацију, који омогућавају летелици да дође до означене мете на основу познатих координата. Приликом ослањања на искључиво апарате независне од спољашњих сигнала, ометање "араша" је готово немогуће.
Када су у питању опције као што су одабир оптималне путање, корекција лета након лансирања и промена циља усред лета, о њиховом присуству, тј. одсуству и даље нема довољно поузданих информација.
Унапређене варијанте "араша-2" опремљене су инфрацрвеним уређајима за самонавођење, чиме је омогућено остваривања пуног потенцијала лутајуће муниције. Наиме, захваљујући глави за самонавођење, летелица ће бити у стању не само да изврши дејство по стационираном циљу са познатим координатама, већ и да "лебди" у одређеној области, открије, или сачека да се мета појави и обруши се на њу.
Поред описаног, према појединим изворима на дрон камиказу може бити уграђен и уређај за пасивно радарско самонавођење, односно пријемник за откривање радарских таласа непријатељског циља. Тиме би се побољшала ефикасност у домену противрадарског дејства и сузбијању противничке ПВО, за шта је "араш-2" примарно и конструисан.
Због великог домета и напретка оствареног у сегменту навођења, овај дрон камиказа се може сматрати неком врстом једноставнијег и јефтинијег еквивалента крстарећих ракета, поготово имајући у виду лакоћу транспорта употребом различитих копнених и поморских платформи.
Новитет за ратну морнарицу
Лансирање, односно полетање обавља се уз помоћ различитих врста лансера, па тако копнена војска углавном користи кутијасте лансирне контејнере великих димензија, монтиране на шасије теретних камиона.
Једно возило ове врсте има капацитет транспорта више дронова, док се за мање платформе попут камионета користи једноставнија варијанта лансера, у виду статива. Будући да се ради о "обичним" возилима, откривање и уништавање "араша" пре полетања је изузетно тежак задатак, а висок ниво покретљивости носача додатно повећава шансе за преживљавање.
Поред армије, описане лансере за лутајућу муницију користи и иранска ратна морнарица, што се могло видети током лета протекле године, приликом демонстрације употребе различитих летелица ове класе, укључујући и "араша", са десантних и помоћних бродова. Стога ће "араш-2" моћи да се користи и за протибродска дејства, посебно уколико буду опремљени горепоменутим уређајима за пасивно радарско самонавођење, који ће омогућити "закључавање" бродских радарских система као циљева, услед мале брзине пловидбе.
Иако су и неки претходно конструисани дронови камиказе иранске производње имали способност удара по пловилима, премале димензије бојевих глава ограничавале су њихову разорну моћ у сегменту противбродске борбе. Због тога "араш-2" представља велики искорак и за поморске способности Оружаних снага Ирана, а остаје да видимо да ли ће доћи до његове евентуалне употребе у СВО.