На позив секретара Савета безбедности Руске Федерације Николаја Патрушева, министар спољних послова Кине Ванг Ји борави у посети Русији која траје од 18. до 21. септембра где присуствује 18. рунди кинеско-руских стратешких безбедносних консултација.
Од успостављања механизама стратешких безбедносних консултација Кине и Русије 2005. године на иницијативу лидера две земље, консултације се у принципу одржавају сваке године, али су датуми флексибилни.
Ово је пример механизама комуникације на високом нивоу између Кине и Русије, а постоји много сличних механизама, пише "Глобал тајмс".
Питање шта је фокус консултација је привукло велику пажњу, посебно у овом изузетно сложеном међународном окружењу које укључује дугогодишњу кризу у Украјини, необичне акције САД, Јапана и Јужне Кореје у региону североисточне Азије, колективни успон привреда у успону које захтевају праведнији међународни поредак и још много тога.
У многим овим областима Кина и Русија као две глобалне силе играју кључну улогу. Однос Москве и Пекинга ће у извесном смислу суштински утицати на мир и стабилност, не само у региону, већ и на читаву међународну заједницу.
Ове консултације које се одржавају одмах након што је кинески званичник имао састанке са саветником за националну безбедност САД Џејком Саливаном на Малти 16. и 17. септембра, привукле су већу пажњу западних медија.
Поједини су искористили случајни тајминг недавне посете севернокорејског лидера Русији као гориво за промовисање осовине Кина-Русија-Северна Кореја.
Ово је типичан наратив "новог хладног рата", пише "Глобал тајмс".
Односи Кине и Русије су озбиљно стигматизовани код западних медија и то је постало све очигледнији и јаснији део стратегије јавног мњења западних земаља или "когнитивног рата".
Они имају за циљ да прикажу Кину, Русију и друге земље попут Северне Кореје, које се суочавају са потискивањем са Запада, као колективну осовину моћи која наводно прети такозваном "слободном свету".
У оквиру овог наратива, свака интеракција између Кине и Русије, Кине и Северне Кореје и Русије и Северне Кореје је означена као напор да се та осовина ојача, као да је у питању нека завера против САД.
"Ово је психолошка болест. Корен проблема лежи у покушају Вашингтона да уведе 'нови хладни рат' у североисточну Азију. Као резултат, Вашингтон се осећа несигурно и покушава да пројектује сопствене поступке на друге, што доводи до апсурдних закључака", пише "Глобал тајмс".
Додаје се да описи попут "осовина", "група" и "савез" не одговарају истини, те да Кина води независну и мирољубиву спољну политику коју наглашава у својим дипломатским односима у пароли "партнерство пре него савезништво".
Такође, Кина практикује свеобухватну дипломатију са циљем да мирно коегзистира и оствари сарадњу са свим државама света.
САД и неколико западних земаља јача своју групну политику и упуштају се у таборску конфронтацију. Да би оправдали овакво понашање које није популарно у међународној заједници, покушавају да створе супротстављену групу, а медији се понашају као авангарда.
Кинеска дипломатија се одлучно противи таквој стигматизацији и демонизацији, пише "Глобал тајмс". Пекинг додаје да упорно промовише односе са било којом пријатељском земљом, посебно односе Кине и Русије и неће бити ограничени злонамерном спољном реториком.
Свеобухватно стратешко партнерство координације за нову еру између Кине и Русије има снажну унутрашњу покретачку снагу. Сложене промене у међународној ситуацији и образац служе као спољни амбијент за јачање стратешке координације и практичне сарадње Кине и Русије.
"Стабилни, предвидљиви и континуирано унапређени односи Кине и Русије важни су за обе земље и свет", пише "Глобал тајмс".
Додаје се да је кинеска дипломатија спремна да посвети више енергије и ресурса за јачање, консолидацију и даљи развој билатералних односа, попут односа Кине и Русије.
У питању су велике земље са нашом стратешком аутономијом, а њихове интеракције су отворене и изван граница, што никако неће подлећи утицају Вашингтона.
Саветује се да они који су заузети спекулисањем о "тајним пословима" између Кине и Русије треба да проведу неко време како би схватили каква би интеракција између великих земља заправо требало да буде, уместо да се баве разним претпоставкама, закључује "Глобал тајмс".