Баку покренуо "антитерористичку операцију" у Карабаху, заузео велики број јерменских позиција

Азербејџан је покренуо "антитерористичку операцију" локалног карактера у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка, саопштило је Министарство одбранe те земље.

Како се наводи, ове мере су предузете због систематског гранатирања које спроводе Оружане снаге Јерменије, као и због наставка минирања територије.

У Бакуу су саопштили да војска изводи нападе високопрецизним оружјем на линију фронта и по дубини, на положаје јединица јерменских оружаних снага и војне објекте.

Напомиње се да "цивилно становништво и цивилна инфраструктура нису мете".

Демонстрације у Јеревану

Министарство здравља Јерменије саопштило је да је више људи хоспитализовано након сукоба код зграде Владе у Јеревану, а међу повређенима су и полицајци и грађани. Истражни комитет саопштио је да након сукоба демонстраната и полиције у Јеревану има приведених.

Из руске амбасаде у Јерменији саопштено је да су демонстранти блокирали дипломатску мисију и да је онемогућен нормалан рад. Наводе да је амбасада упутила ноту Министарству иностраних послова Јерменије у циљу доношења мера о успостављању нормалног функционисања дипломатске мисије.

Историја конфликта у Карабаху

Конфликт у Карабаху почео је фебруара 1988. године, када је Нагорно-Карабашка аутономна област објавила своје отцепљење од Азербејџанске ССР.

Као резултат оружаног сукоба који је трајао од 1992. до 1994. године, Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Након тога, сукоб је ескалирао више пута.

У другом рату који је избио 2020. године, посредовала је Москва и распоредила 2.000 припадника мировних снага у региону. Тадашња ескалација ситуације био је други велики сукоб Јермена и снага Азербејџана.  

Коментари Москве: Забринути смо, позивамо све на дијалог

Представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова данас је поручила да је Москва контактирала Баку због последње одлуке о спровођењу "антитерористичке операције". 

Москва је, како је рекла, у контакту са обе стране, а Азербејџан тренутно доставља Русији информације о покренутој операцији.

У међувремену, МСП Русије упутило је поруку и Бакуу и Јеревану да обуставе војне акције и да се врате дипломатском решавању спорних питања.

Главна уредница медијске групе РТ и "Расија севодња" Маргарита Симоњан такође је коментарисала ескалацију ситуације.

"Карабах. Трагично, безнадежно и предвидљиво", написала је она на Телеграму, оцењујући да је било очекивано да сукоб поново ескалира.

"Власти Јерменије су саме издале јерменску светињу. Остало је само да се објави да се геноцид над Јерменима није десио, и мисија (премијера Јерменије Никола) Пашињана на овој земљи биће испуњена. Незавидна је судбина Јуде", прокоментарисала је Симоњан.

Шта кажу Баку и Јереван?

Од како су медији пренели вест да је почела "антитерористичка операција" у Карабаху, огласиле су се званичне власти Бакуа и Јеревана.

Министарство спољних послова Азербејџана поручило је да је једини пут до мира у региону да јерменски војници у потпуности напусте Карабах и да се распусти режим који је на снази у Степанакерту, главном граду непризнате републике Нагорно-Карабах. Покретање "антитерористичке операције" објаснили су жељом да спрече Јереван да изазове "провокације великих размера".

Помоћник председника Алијева додаје и да је војска Азербејџана близу постизања основних циљева и да су војни циљеви већ неутралисани.

С друге стране, Министарство одбране Јерменије саопштило је да се на територији Карабаха не налазе јерменски војници. Јерменско Министарство спољних послова додало је да је операција Бакуа "још једна агресија великих размера против народа Карабаха", нешто слично као она из 2020. године.

Поводом новонастале ситуације огласио се и премијер Јерменије Никол Пашињан, који је раније током дана сазвао и седницу Савета безбедности земље. 

Он је поручио да власти не треба да реагују исхитрено и доносе непромишљене одлуке. Пашињан је осудио Азербејџан, јер, како каже, покушава да заузме насељена места у Карабаху и да спроведе етничко чишћење, а прокоментарисао је и стање у престоници Јерменије, рекавши да се са различитих места сада чују позиви да се изврши државни удар у његовој земљи.