Свет
Француско-немачки план, али не за КиМ: Зашто од најаве Фон дер Лајен неће бити ништа
Најава председнице Европске комисије о "30 плус" није лако изводљива, јер је пре тога потребно реформисати саму Унију
Пре такозваног проширења на "30 плус" чланица, што је најавила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, Европска унија би требало да изврши унутрашње реформе како би била функционална, резултат је анализе независних експерата које су ангажоване Француска и Немачка.
Процес проширења би требало да иде паралелно са продубљивањем интеграције унутар уније, пише у студији коју је написало више од 10 експерата, објавио је Радио Слободна Европа.
Налази ове студије не представљају званичан став владе у Берлину или Паризу али ће послужити за покретање дебате о будућем проширењу 27-члане европске породице.
На састанку министара за европска питања ЕУ који се одржава у Бриселу 19. септембра, биће представљен овај документ у којем се између осталог предлаже да се одлуке о отварању или затварању поглавља у преговарачком процесу усвајају квалификованом већином у Савету ЕУ, а не једногласјем, као што је до сада била пракса.
Међутим једногласје држава чланица би остало валидан начин доношења одлука када је у питању пријем нове чланице у ЕУ.
Експерти који су израдили овај документ, подржавају иницијативу да ЕУ буде спремна да прими нове чланице "до 2023 године", коју је у августу представио председник Европског Савета Шарл Мишел.
Стога се предлаже да ново руководство ЕУ, које ће бити изабрано након европских избора у јуну 2024. године, обавеже да 2030. буде рок за проширење и да ЕУ буде спремна за то до тог рока.
Како се наводи у документу, ЕУ би морала да успостави девет принципа према којима би се руководила будућа стратегија проширења. Они би били подељени у две тачке.
Прва би била "квалификација за чланство у ЕУ" која се односи на припрему догађаја за чланство, а друга је "динамика процедура за чланство" што значи припрему институција ЕУ.
У квалификацијама за чланство, које се односе на испуњавање услова од стране земаља кандидата, овај предлог наводи пет кључних тачака: прво фундаментална питања, геополитички аспекти, решавање сукоба, додатна техничка и финансијска подршка и демократски легитимитет.
Ови предлози су у складу и са позивима да земље које желе да уђу у ЕУ прво треба да реше сукобе са суседима како се билатерални проблеми не би донели ЕУ.
У питањима везаним за динамику чланства, у предлогу се помињу кључне тачке "једнакост, систематизација, реверзибилност и гласање квалификованом већином".
Неки принципи које ЕУ тренутно има, као што је гласање консензусом и принцип да свака земља има једног члана Европске комисије, не би могли да се одрже у будућности и стога, према овом извештају, морали би да буду промењени.
Према предлогу, требало би да постоје две врсте комесара: такозвани "главни комесар" и "једноставан комесар" с тиме што би право гласа имао само главни комесар.
Такође се предлаже да и са 30 плус чланица, Европски парламент има максимално 751 заступника, што је постојећи број посланика са 27 чланица ЕУ.
У студији се предлаже да европске интеграције имају "четири брзине".
Предлаже се да земље које желе да продубе своју интеграцију то могу да учине без чекања да сви у ЕУ пристану на тако нешто. Такође се предвиђа да унутар ЕУ постоји "унутрашњи круг" земаља који би продубио међусобну интеграцију. После овог круга би дошла цела ЕУ, чекала би се сагласност свих земаља чланица.
Трећи степен интеграције биле би "придружене земље", док би четврти ниво била Европска политичка заједница (ЕПЦ), која је већ започела састанке према предлогу председника Француске Емануела Макрона.
Након вишегодишње паузе у проширењу, руска Специјална војна операција у Украјини је учинила да та тема добије на тежини и променила расположење међу скептичним државама ЕУ.
Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије је на свом годишњем говору 13. септембра, поручила да је ЕУ са 30 плус "стратешки интерес". Навела је да је проширење најбоља инвестиција за мир, безбедност и просперитет ЕУ те да ће проширење бити "катализатор напретка".
У процес проширења укључују се све државе Западног Балкана, с тиме да само такозвано Косово нема кандидатски статус. Земље региона се налазе на неуједначеним нивоима у овом процесу: Србија и Црна Гора су већ дубоко у приступним преговорима, Албанија и Северна Македонија чекају на отварање преговора, а Босна и Херцеговина је у децембру 2022. добила статус кандидата.
Од прошле године и Украјина и Молдавија су добиле статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ.
