Већ неко време је јасно да Украјина не може да победи Русију на бојном пољу чак ни уз западно наоружање и обуку, пише група стручњака за "Берлинер цајтунг" и наводи да је у интересу Кијева да тражи мир са Москвом.
Немачки лист наводи да продужавање сукоба ризикује даљу ескалацију, која би могла укључивати "нуклеарни рат" на европском тлу.
"Чак ни испорука 'чудотворног оружја', које су лаици у много наврата захтевали, неће бити прекретница која би могла да промени стратешку ситуацију у корист Украјине. Истовремено, међутим, постоји све већи ризик од даље ескалације, што би довело до војног сукоба између НАТО-а и Русије и реалне опасности од нуклеарног рата на европском континенту, иако САД и Русија желе да то избегну", пише "Берлинер цајтунг".
Без обзира на "стање демократије и владавине права, као и уставне стварности" у земљи, Украјина води "легитимни рат одбране", оцењује немачки лист, али наводи да то не ослобађа Кијев и његове спонзоре од обавезе према својим грађанима да буду суздржани, не ескалирају насиље и уништење, и да стално улажу напоре у дипломатско решење сукоба.
Са друге стране, немачки лист примећује да је управо Кијев био одговоран за низ ескалаторних потеза у сукобу, као и да одбијање преговора, комбиновано са великим губицима украјинске војске, може увући Европу директно у сукоб.
"Украјина повећава овај ризик покретањем све већег броја напада на руску стратешку инфраструктуру уз подршку Запада, попут оног на нуклеарну стратешку базу Енгелс код Саратова 26. децембра 2022. године или на Керчки мост. Штавише, Запад би могао да се осећа принуђеним да активно интервенише, како би спречио пораз у Украјини. Све је јасније да то представља реалну опасност", наводи овај лист.
Текст у "Берлинер цајтунгу" потписују професор др Петер Брант, професор др Хајо Функе, генерал у пензији Харалд Кујат и професор др Хорст Телчик.
Редак моменат луцидности у западним медијима
"Берлинер цајтунг", поврх тога, истиче да "за сада не постоје докази да је политички циљ Специјалне војне операције освајање и окупације целокупне Украјине, те да Русија намерава да потом нападне НАТО земље."
Такође се истиче да је руски председник Владимир Путин оштро демантовао западне тврдње о наводном "империјалистичком циљу обнове Совјетског Савеза."
Немачки лист такође подсећа да је Путин у више наврата позивао на мировне преговоре уз услов да и Запад да њима приступи у доброј вери, као и да су руски медији позитивно писали о мировним иницијативама, попут оне коју су заступали афрички лидери.
"Рат је могао бити спречен да је Запад прихватио неутрални статус Украјине – за шта је Зеленски у почетку био прилично спреман – да се одрекао чланства у НАТО-у и спровео споразум из Минска о мањинским правима за становништво које говори руски. Рат је могао да се заврши почетком априла 2022, да је Запад дозволио да се Истанбулски преговори спроведу до краја. Сада је поново, а можда и последњи пут, одговорност 'Колективног Запада', а посебно САД, да успоставе курс ка прекиду ватре и мировним преговорима", пишу аутори за "Берлинер цајтунг".
Како истичу, Европска унија, "чија се глобална политичка тежина стално смањује усред рата", мора усмерити све своје напоре ка успостављању стабилног мира и спречавања "великог европског рата."
За ово је потребна посвећеност водећих ЕУ политичара, односно француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца, уз координацију са америчким и турским председником.
Аутори од САД очекују играње важне улоге у организовању преговора, при чему треба извршити притисак на украјинског председника Владимира Зеленског како би пристао. Поред тога, САД и НАТО морају бити спремни да преговарају о контроли наоружања.
Предлог мировног плана аутора за "Берлинер цајтунг"
Експерти предлажу план у три главне етапе за постизање мира у Украјини.
Фаза I
У првој фази, Савет безбедности Уједињених нација треба да усвоји временски распоред за прекид ватре, који би био свеобухватан и безуслован од "дана икс".
Високом комесару за мир и безбедност би била додељена политичка одговорност за имплементацију овог распореда, а мировне снаге УН би биле размештене у Украјини како би осигурале да се прекид ватре поштује.
Од "дана икс" би престало слање било каквог оружја или муниције Украјини, док би Русија престала да оружјем и муницијом снабдева своје снаге на територијама које су јој се придружиле од почетка СВО, као и оне на Криму.
План такође предлаже да се све стране снаге, саветници и обавештајни званичници обеју страна повуку из "украјинске територије" до дана "икс +10".
Подсетимо, Доњецка и Луганска Народна Република, Херсон и Запорожје су се великом већином одлучили за сједињење са Руском Федерацијом на референдумима одржаним у септембру прошле године, а Крим је учинио исто након свргавања демократски изабраног председника Украјине Виктора Јануковича 2014. године. Запад не признаје резултате ових референдума.
Фаза II
Предлог предвиђа почетак мировних преговора на "дан икс +15", под председавањем генералног секретара УН и/или високог комесара УН за мир и безбедност у Украјини.
Према овом предлогу, обе стране треба да престану да посматрају једна другу као непријатеље, да се одрекну употребе силе и наоружавања за будуће сукобе, да се прихвате веће транспарентности по питању војних вежби и обуке, и да пристану на размештање мировне мисије УН на територији широкој 50 километара, која би укључивала Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон.
И Русија и Украјина би се овим предлогом обавезале да повуку своје снаге из поменутих региона.
Украјина би прогласила трајни војно неутрални статус, и обавезала се да не приступа никаквим војним савезима, укључујући НАТО. Страним снагама би било забрањено трајно или привремено размештање на украјинском тлу, а Кијев би се обавезао на
Украјински суверенитет и територијални интегритет би био обезбеђен силама-гаранторима, али се он не би односио на Крим, Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон.
Гарантори би такође пазили да Кијев не прекрши војна ограничења у наредне две године.
О судбини Крима и Севастопоља би се водили билатерални дипломатски разговори у наредних 15 година, а спорне тачке би се разрешиле без употребе војне силе.
О будућности Луганска, Доњецка, Запорожја и Херсона би се договорило у заједничким преговорима, а уколико две стране не успеју да дођу до решења, Високи комесар УН за мир и стабилност у Украјини би одржао референдум на којем би се грађани изјаснили о статусу ових региона, а обе стране прихватиле резултате референдума.
Уколико се неки од ових региона определи за останак у Украјини, Кијев би путем проширења Устава доделио становницима тог региона мањинска права у складу са ЕУ стандардима.
Земље-гарантори који су чланице Европске уније би се прихватиле промовисања украјинског чланства у ЕУ тако што би подржавали владавину права и демократске реформе.
Реконструкција украјинске економије и инфраструктуре би се финансирала путем међународне донорске конференције.
Фаза III
Дугорочно гледано, само европски безбедносни и мировни поредак, у којем своје место имају и Кијев и Москва, може гарантовати безбедност и слободу Украјине, сматрају аутори.
Ова европска безбедносна архитектура би обезбедила да геостратешка позиција Украјине више не игра кључну улогу у геополитичком ривалству између Сједињених Држава и Русије.
Начин да се то постигне, истичу, је кроз конференцију у формату КЕБС-а која се надовезује на "Париску повељу", узимајући у обзир тренутни безбедносни и стратешки оквир.