Шведски истражитељ Матс Љунквист изјавио је да је истрага коју његова земља води о саботажи гасовода Северни ток у осетљивој фази, али да се нада да ће бити окончана пре краја године.
"Надамо се да ћемо ускоро завршити истрагу, али има још много тога да се уради и ништа се неће догодити у наредне четири седмице", рекао је Љунвкист за Ројтерс.
Прецизирао је да завршетак истраге подразумева доношење одлуке о подизању оптужнице.
Додао је да сарађује с немачким властима, премда није навео више детаља због правила Шведске о поверљивости истраге.
У септембру 2022. године догодиле су се подводне експлозије које су оштетиле гасоводе Северни ток 1 и Северни ток 2, који су повезивали Русију и Немачку преко Балтичког мора.
Досад су у јавности пласиране различите теорије о починитељима, а највећи значај се придавао наводима новинара и добитника Пулицерове награде Симора Херша.
Херш је још 8. фебруара 2023. објавио своје истраживање где је, позивајући се на извор са "директним знањем о оперативном планирању", објавио да су амерички рониоци поставили експлозиве на руски гасовод у јуну 2022. под окриљем "Балтопс" НАТО вежби, да би их затим детонирала норвешка војска три месеца касније.
Према његовим речима, одлуку о покретању операције донео је председник САД Џозеф Бајден након девет месеци разговора са званичницима администрације укљученим у питања националне безбедности.
Немачка пак тврди да су њени истражитељи у јануару извршили препад на брод "Андромеда" који је можда коришћен за транспорт експлозива којим је дигнут гасовод у ваздух а који се доводу у везу с украјинском или проукрајинском диверзантском групом.
Генерално тужилаштво Русије покренуло је кривични поступак за чин међународног тероризма.
Савет безбедности УН није усвојио руски нацрт резолуције којим се генерални секретар позива да формира међународну комисију за истрагу околности саботаже Северног тока.