Веома је важно да се одржи хитна седница Савета безбедности УН о Косову и Метохији, али ће Београд тешко добити свих девет гласова у СБ УН који би то омогућили, каже доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић за РТС.
Он подсећа да власти у Приштини угрожавају безбедност Срба на КиМ и да је ситуација врло алармантна, иако је Резолуција 1244, која је имала за циљ трајни мир између Срба и Албанаца, и даље на снази.
Ипак, објашњава да је за доношење било каквих одлука потребно девет гласова, као и да је тешко достићи ту бројку.
"У овом тренутку Србија може да рачуна на подршку већ традиционалних партнера по питању статуса Косова, као што су Русија и Кина, али укупно највише седам. Ту су и земље попут Бразила, Мозамбика, Гане и Габона, које су отпризнале независност Косова. Дакле, тешко је достићи бројку девет, уколико не буде изненађења и неке од западних земаља које су признале независно Косово сматрају да је важно да се упути снажнија порука Приштини и да се осуди Приштина за ове активности", додаје Сурлић.
Двоструки аршини Запада за Србију и Украјину
Најављено је да ће Србија тражити исто као и за Украјину. Сурлић ипак истиче да нема никаквог разумевања од стране западних земаља и стављања знака једнакости у том смислу.
"Њих иритира било какво изједначавање позиције Србије и Украјине. У недавном обраћању канцелара Шолца могли смо да чујемо да чак ситуација са СР Југославијом и 1999. годином је оправдање за њихову помоћ Украјини. Дакле, ситуација на Косову 1999. се представља као почетна тачка нове безбедносне стратегије Немачке и њене веће ангажованости у међународним војним интервенцијама", каже Сурлић.
Указује да Шолц о томе говори као једном позитивном и базичном примеру и као једном од главних аргумената за њихову конзистентну помоћ Украјини.
Геополитичке промене видљиве на овогодишњем заседању
Аналитичари кажу да се заседање УН ове године разликује од претходних. Сурлић је сагласан и каже да је видљив балансиранији приступ у Генералној скупштини у односу на претходне године, поготово на прошлу годину, када је у фокусу била Украјина.
"У обраћању чак председника Бајдена видели смо да је Украјина била трећа или четврта тема. Прво је поменуо потребу за реформом Савета безбедности Уједињених нација, затим реформом Светске банке, Светске трговинске организације, начина финансирања, климатске промене, па тек онда Украјину", наводи Сурлић.
Судбина УН блиска судбини Лиге народа?
Говорећи о проширењу Савета безбедности УН, које траже и Вашингтон и Москва, а Ердоган о томе говори већ годинама, Сурлић каже да се о томе одавно говори.
Поред Индије, Јапана, Немачке, ту је и Бразил, из Африке Нигер и Јужна Африка, регионалне силе попут Мексика и Турске.
Како истиче, такав Савет безбедности би вероватно могао имати више од 10 сталних чланица, али да је за постизање те промене компликована процедура.
"Потребно је да две трећине чланица Уједињених нација плус свих пет сталних чланица Савета безбедности гласају за те промене, ратификују то у својим земљама, па онда можемо да мењамо повељу Уједињених нација и прихватамо нове чланице, али у овим међународним констелацијама то делује као немогућа мисија и можда ће Уједињене нације, нажалост, имати судбину Лиге народа", сматра Сурлић.
Проблем функционалности Савета безбедности
Истиче да то значи да су они константно нефункционални, као и да су УН парализоване као међународна организација и да не могу да одговоре на претње.
"То смо видели кроз блиску историју, 1999. године без одобрења Савета безбедности је бомбардована Југославија, 2003. интервенција у Ираку такође заобиђене Уједињене нације, сада напад на Украјину од стране Русије исто тако без сагласности Савета безбедности. Видимо да велике силе не поштују међународно право и да дају себи ту привилегију да нападају друге суверене земље", напомиње Сурлић.
УН губе своју моћ, јер поставља се питање коју то безбедност гарантује Савет безбедности малим земљама, земљама које се нађу на путу великих сила, додаје Сурлић.