Најновија чарка Кијева и Варшаве, која је започела одлуком Пољске да прошири забране на увоз јефтиног украјинског жита због негативног ефекта које оно има на пољске пољопривреднике, кулминирала је ове недеље када је премијер Матеуш Моравјецки саопштио да његова влада више неће слати оружје Украјини.
Иако иза одлуке Моравјецког стоји нешто више од свађе око украјинског жита, она јесте једна од највећих последица одлуке Русије да иступи из црноморског Споразума о житу, сматрају колумнисти "Блумберга" Марк Чампион и Хавијер Блас.
Без црноморског житног коридора и са неуспелим пројектима за ефикасан извоз жита другим воденим путевима, једина опција која је преостала Кијеву је да своје пољопривредне производе, извози копненим путем кроз Европску унију.
То је, пак, довело до побуне Пољске, Словачке и Мађарске због одлуке Европске уније да укине претходну забрану извоза украјинских житарица у Источну Европу и поменуте ескалације напетости између Кијева и Варшаве.
Са друге стране, Русија не трпи политичке притиске због напуштања Споразума. Обилата руска жетва компензовала је недостатак украјинских житарица на светском тржишту, упркос прогнозама Вашингтона да ће одлука Москве довести до оштрог пораста цена хране и, самим тим, негодовања у земљама попут Индије, Кине, Египта и Индонезије.
С обзиром да тренутна ситуација никако није повољна по Украјину, којој пољопривреда чини 10 одсто БДП-а те немогућност извоза житарица чини велику штету већ руинираној украјинској економији, Кијеву и његовим савезницима остају три опције од којих ни једна није идеална, закључују аутори.
Три опције за Кијев и Запад
Прва би била сачекати до фебруара или марта и видети какав ће род за наредну годину бити, уз наду да ће глобалне цене житарица поново порасти, што би значило додатни притисак за Москву. Међутим, не постоји гаранција да наредна руска жетва неће бити подједнако добра као претходна.
Друга опција би била обасути европске фармере новцем како би им се надокнадили губици проузроковани великим количинама јефтиних украјинских житарица, што би, напомињу аутори, "поставило скуп преседан."
"Треће, Запад може попустити пред Путиновим условима за обнављање Споразума о житу укидањем неких санкција Русији", наводе аутори.
Подсетимо, Споразум о житу прекинут је 18. јула, након што је Руска Федерација обавестила Турску, Украјину и УН о свом приговору на његово продужење.
Руски званичници су у више наврата истицали да се поштује само део црноморског Споразума о житу који се односи на Украјину.
Док САД и ЕУ инсистирају да никада нису санкционисале руско жито и ђубриво, оне јесу санкционисале све руске бродове и онемогућиле им приступ осиугрању, што се у пракси свело на блокаду руског извоза. Један од услова Москве био је укидање тих санкција.
Русија је такође тражила укидање финансијских санкција за добављаче ђубрива, поновно повезивање Руске пољопривредне банке ("Росељхозбанк") на међународни систем плаћања СВИФТ, као и то да Украјина поново отвори цевовод за амонијак "Тољати-Одеса".