Пре годину дана, 26. септембра, гасоводи Северни ток 1 и 2, оба у власништву Русије и европских компанија, дигнути су у ваздух. Ипак, ни после годину дана нису објављени резултати истрагa о саботажи, које су званично покренуле Немачка, Шведска и Данска.
Русија је неколико пута затражила транспарентну и објективну међународну истрагу, као и разјашњење улоге САД.
Убрзо по нападу на гасовод, секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев изјавио је да је Москва дошла до "одређених материјала, који указују на западни траг у организовању и извођењу експлозија на гасоводу."
Последњи међу руским званичницима то је учинио руски амбасадор у Копенхагену Владимир Барбин: "Потребно је да међународна заједница схвати важност довођења истраге до краја, укључујући и то да се пронађу кривци, спонзори, организатори и саучесници. У супротном, неће бити могуће уклонити претњу од понављања терористичких напада на енергетску, транспортну и другу важну инфраструктуру било где на свету".
Међутим, изгледа да се Немачкој, Шведској и Данској уопште не жури са објављивањем резултата истраге.
Напад је наредио лично председник Бајден
Славни амерички новинар Симор Херш, име добро познато у свету истраживачког новинарства, који је награђен "Пулицеровом" наградом, у фебруару ове године, на основу неименованих и добро обавештених извора, оптужио је администрацију америчког председника Џозефа Бајдена да је минирала гасоводе и да је то учинила у сарадњи са Норвешком.
Чланак прослављеног америчког новинара одјекнуо је као бомба.
У извештају, Херш је навео да су саботажу гасовода Северни ток извршиле америчка морнарица, ЦИА и норвешка морнарица. Према Хершу, амерички рониоци су у јуну 2022. поставили експлозивна пуњења Ц4 на цевоводе, на стратешким локацијама које су одабрали Норвежани. Три месеца касније, овако постављен експлозив даљински је активиран из авиона норвешке морнарице.
"Прошлог лета, морнарички рониоци, који су деловали у оквиру НАТО вежби 'Балтопс 22', поставили су даљински активиране експлозивне направе, које су три месеца касније уништиле три од четири гасовода Северни ток", навeo је Херш.
Херш је додао да је наређење за саботажу издао лично председник Бајден, а да је операција планирана девет месеци раније, на челу са саветником за националну безбедност Џејком Саливеном.
"Њујорк тајмс" је у марту ове године оптужио Украјину, тврдећи да је за напад "одговорна извесна проукрајинска група."
Украјина је негирала да има било какве везе са саботажом. У интервјуу за "Билд", Владимир Зеленски је изјавио да "не верује" да је то урадила украјинска војска или обавештајци и да они који тврде супротно морају да изнесу доказе.
Операција у дубокој тајности
Гасовод, познат под именом "Северни ток 1", снабдевао је Немачку и већи део западне Европе јефтиним руским природним гасом. Други изграђени гасовод, назван "Северни ток 2", никад није ни био пуштен у рад.
Како је подсетио Херш, одмах после почетка Специјалне војне операције у Русији, амерички председник Џозеф Бајден оптужио је председника Русије Владимира Путина да "користи природни гас за своје политичке и територијалне амбиције."
Бајденова одлука да саботира гасоводе уследила је после више од девет месеци тајних дебата унутар вашингтонске националне безбедносне заједнице, тврдио је Херш. Разговори се нису водили око питања да ли ће мисија бити извршена, већ о томе како обавити саботажу а да се сакрију одговорни.
Услед тога, изабрани су дипломци школе роњења центра у граду Панама на Флориди. За то је постојао један важан разлог: ови рониоци нису део америчких специјалних снага, о чијим тајним операцијама мора да буде обавештен Конгрес.
Председник Бајден и његов тим за спољну политику, кога су чинили саветник за националну безбедност Џејк Саливен, државни секретар Ентони Блинкен и државни подсекретар за политику Викторија Нуланд, били су непосредно укључени у припремање саботаже.
Иначе, гасоводи Северни ток представљали су директну руту, која је заобилазила транзит преко Украјине. Гас из Русије је покретао фабрике и грејао домове у Немачкој, омогућавајући дистрибутерима да продају вишак гаса широм Западне Европе.
Тајност је у овом подухвату била неопходна, нагласио је Херш. Вашингтон и његови НАТО партнери су сматрали гасовод "Северни ток 1" огромном претњом за америчку доминацију.
"Норд стрим АГ", компанија у чијем власништву су се налазили гасоводи, основана је у Швајцарској 2005. године, у партнерству са "Гаспромом", који је контролисао 51 одсто власништва, док су четири европске енергетске компаније контролисале преосталих 49 одсто.
Зашто је Северни ток био толико опасан по САД?
Амерички политички страхови били су реални, тврдио је Херш. На мети су се зато нашле и Русија и Немачка.
Према мишљењу НАТО-а и Вашингтона, "Северни ток 1" је већ био довољно опасан. "Северни ток 2", чија је изградња завршена у септембру 2021. године, удвостручио би количину јефтиног руског гаса. Данас Немачка купује скупи амерички течни гас.
У децембру 2021. године, Џејк Саливан је одржао састанак новоформиране групе. То је, написао је Херш, био само први у низу тајних састанака у Белој кући.
Америчка морнарица је предлагала директан напад подморницом на Северни ток. ЦИА је инсистирала на тајности.
Избор је, најзад, пао на рониоце америчке морнарице са Флориде, који су на крају поставили експлозив. Многи су, додаје Херш, имали озбиљне сумње у успех ове "мисије".
Гомила метала на дну мора
Одмах на почетку Специјалне војне операције, Бајден је запретио да "Северни ток више неће постојати."
"Било је то као да сте донели атомску бомбу у Токио и рекли Јапанцима да ћете је активирати", навео је Хершов извор. "План је био да се ништа не објављује јавно. Бајден то једноставно није схватио, или је то потпуно игнорисао."
Из Беле куће су одмах одбацили Хершове наводе, саопштавајући да је његова истрага "потпуна лаж и фикција". Слично су реаговали и у Стејт департменту.
И Адријен Вотсон, портпаролка Савета за националну безбедност, изјавила је да је Хершова прича "лаж и фикција". Како је изјавила портпарол ЦИА Тами Торп: "Ове (Хершове) тврдње су потпуно лажне."
Међутим, сведочећи пред Комитетом Сената за спољне послове, заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд признала је да се САД радују саботажи на гасоводу: "Ја сам, као и цела администрација, веома задовољна зато што је Северни ток постао гомила метала на дну мора."
Aмерички државни секретар Ентони Блинкен описао је инцидент као "огромну прилику", која ће омогућити "земљама ЕУ да постану мање зависне од руске енергије."
Суманута прича о "украјинским дилетантима"
Херш је изјавио и да је прича "Њујорк тајмса", да су Северни ток дигле у ваздух проукрајинске групе, "суманута".
"Понекад помислим да је актуелни председник Џозеф Бајден изгубио своју обавештајну заједницу", рекао је награђивани новинар, додајући да прича о томе да су то урадили Украјинци нема смисла, јер "неки украјински дилетанти" то једноставно нису у стању да ураде.
Према званичним информацијама из Данске и Шведске, за саботажу је било потребно "неколико стотина килограма експлозива.“
Иначе, све три "независне" истраге и даље стоје у месту. Од саботаже је протекло годину дана. Да ли ће ове истраге икада бити завршене?
Како је недавно изјавио амбасадор Русије у Копенхагену Барбин: "Данска се, можда, боји шта би истрага могла да открије, јер би то угрозило њихове односе са САД."
Што се тиче сарадње Русије и Данске поводом истраге, навео је руски амбасадор, она једноставно не постоји.