Бела кућа није одлучила да разнесе Северни ток да би спречила руску Специјалну војну операцију или победила у украјинском сукобу, већ је то учинила из страха да ће се Немачка, а затим и друге НАТО чланице, окренути ка Русији, открива новинар Симор Херш, позивајући се на изворе из редова америчких обавештајних званичника.
Поврх тога, овај чувени новинар наводи да одређени делови ЦИА верују да је Олаф Шолц био свестан планова за саботажу гасовода од самог почетка.
Пишући на годишњицу саботаже Северног тока на свом блогу, Херш је истакао да је план скован на серији састанака које је сазвао Џејк Саливан, саветник председника САД Џозефа Бајдена за националну безбедност, крајем 2021. године.
Мисија детонације гасовода била је мотивисана решеношћу Беле куће да пружа подршку украјинском председнику Владимиру Зеленском, наводи Херш и додаје да је радна група предвођена Саливаном, а која је укључивала и представнике ЦИА, требало да смисли начин за "одвраћање" Русије од започињања војне операције у Украјини.
Чувени новинар напомиње да су од ширења руског утицаја по Европи преко јефтиних енергената страховали амерички председници још од времена Џона Кенедија.
"Администрација је предложила Северни ток (за саботажу) јер је то био једини гасовод коме смо могли да приступимо а да не изазовемо било какве сумње", каже Хершов саговорник.
"Наша претпоставка је била да ће председник искористити претњу Северном току као средство одвраћања да избегне рат", истиче анонимни обавештајац.
Шолц је све време знао?
Отуда, како пише Херш, изјаве попут оне од 27. јануара 2022. године, када је Викторија Нуланд, као заменица државног секретара САД за политичка питања, изјавила да се пројекат Северног тока, који је тада био 99 одсто готов, "неће наставити, на један или други начин".
Херш такође подсећа да је Бајден 7. фебруара на заједничкој конференцији за медије са Олафом Шолцом изјавио да ће "окончати" Северни ток уколико руске трупе пређу украјинску границу, док је Шолц додао да су Вашингтон и Берлин "апсолутно сагласни" и да ће преузимати "исте кораке који ће бити веома тешки за Русију".
"Неки чланови тима ЦИА су сматрали да је немачки лидер тада — као и сада — био потпуно свестан тајних планова за уништење гасовода", пише Херш.
Како наводи, оно што је тек недавно сазнао о целом плану јесте да је Бела кућа рекла радној групи ЦИА да неће бити моменталног напада на Северни ток 2, али да група треба да организује постављање бомби и буде спремна да их активира "на захтев" Беле куће, након што је сукоб почео.
"Тада смо ми" — мала радна група која је, како Херш наводи, радила у Ослу са Краљевском норвешком морнарицом и специјалним службама на пројекту — "схватили да напад на гасоводе ипак није фактор одвраћања, јер је рат текао, а ми никада нисмо добили команду", наводи анонимни обавештајац.
Прави разлог саботаже
До тренутка када је председник САД дао команду да се разнесе Северни ток у септембру 2022. године, радна група ЦИА је већ била распуштена.
"Схватили смо да уништавање два руска гасовода није повезано са украјинским ратом, већ је био део неоконзервативне политичке агенде (Бајденове администрације) како се Шолц и Немачка пред надолазећу зиму не би предомислили" и ипак привели пројекат гасовода крају, цитира Херш свог саговорника.
"Бела кућа се бојала да ће Путин придобити Немачку, а онда и Пољску", додаје обавештајац.
Херш подсећа да је након саботаже Вашингтон имплицитно окривио Москву, док је Саливан на брифингу за новинаре обећао да ће САД са својим партнерима истражити ситуацију. Међутим, истиче чувени новинар, не постоје докази да је Бајден заправо дао налог америчкој обавештајној заједници да ствар истражи.
"Бајденова администрација је дигла у ваздух гасоводе, али та акција није имала много везе са победом или заустављањем рата у Украјини. То је производ страха у Белој кући да ће се Немачка поколебати и укључити проток руског гаса — и да ће Немачка, а потом и НАТО, из економских разлога, пасти под утицај Русије и њених обилних и јефтиних природних ресурса. И тако је дошло до коначне бојазни: да ће Америка изгубити свој дугогодишњи примат у западној Европи", закључује Херш.