Након што је руски председник Владимир Путин у септембру прошле године позвао на делимичну мобилизацију око 300.000 људи за потребе Специјалне војне операције у Украјини, Москва више није прибегавала тој непопуларној опцији. А са 300.000 волонтера који су се добровољно пријавили ове године, неће ни морати, наводи "Ејжа тајмс".
Такође, Русија појачава своју ратну производњу, а њена војска стиче и практично искуство које јој је очигледно недостајало у раним фазама сукоба. Све то значи да ће Москва у 2024. годину ући у бољем стању у погледу наоружања, муниције и трупа. Зашто би онда прибегли непопуларној мобилизацији, када може да издржи све што Украјина и њени НАТО савезници могу да јој баце, пита аутор текста у "Ејжа тајмсу", Александер Титов са Квинс универзитета у Белфасту.
Са друге стране, Кијев не само да мобилизује лево и десно, већ се ослања на драконске мере и казне како би довео полуобучене војнике на фронт. Једна од тих "мера" су константне гласине о новим мобилизацијама у Русији које се, наводи Титов, сада обијају Кијеву о главу.
Наиме, прво се у децембру 2022. појавила информација са врха власти да ће нови талас мобилизације у Русији почети 5. јануара. Када се то није догодило, украјински званичници су поручили да ће пола милиона људи бити мобилисано у јануару. Ни од тога није било ништа. Онда су опет у септембру 2023. украјински извори "пустили буву" да ће мобилизација кренути после регионалних избора 10. септембра. Поново се ништа није догодило.
"Ширење гласина о скорој мобилизацији у Русији је очигледно део украјинског психолошког рата, али што више то раде а да се ништа не дешава, то постаје мање кредибилно", упозорава Титов и додаје да, са друге стране, Украјина не успева да намами довољно војника за своју неуспелу контраофанзиву.
Пропаст дуго најављиваног "продора" ка Азовском мору стратешки је пораз, како Украјине, тако и НАТО-а који их је снабдевао и обучавао. Да би добила још једну шансу, Украјина ће сада морати да мобилише још више трупа и набави напредније оружје у већим количинама него икада раније. А чини се да Украјина пати од недостатка "радне снаге", наводи Титов у тексту за "Ејжа тајмс".
Због тога, Кијев прибегава драконским мерама да доведе довољан број војника на фронт и недавно је проширена мобилизација на претходно изузете групе као што су делимични инвалиди.
Недавни извештаји о корупцији унутар украјинске војске и регрутних центара показују да после 18 месеци сукоба, средства мобилизације више нису довољна. То такође указује да многи људи очајнички желе да избегну мобилизацију и спремни су да плате велики мито да би то учинили. Није ни чудо што украјинским мушкарцима у борбеним годинама није дозвољено да напусте земљу, наводи Титов.
Подједнако забрињавајуће за владу Владимира Зеленског су потенцијалне политичке последице подривања подршке ратним напорима ако велики број људи који не желе да се боре буде приморан да обуче униформе. Ово ће такође утицати на морал Украјине на бојном пољу.
С обзиром да је Русија сопствену потрошњу на војску подигла на ниво без преседана, наоружавање Кијева коштаће пуно више од 113 милијарди долара које су већ потрошиле само САД.
Тренутно, Бајденова администрација тражи одобрење за још 20 милијарди долара, што је већ тешко продати у Конгресу који контролишу републиканци. У међувремену, европски савезници Кијева не би могли сами да наоружају Украјину, чак и да су хтели.
Суштина је да ће Украјини, која у потпуности зависи од спољне подршке, како финансијске тако и у војне, бити тешко да одржи своје ратне напоре на садашњем нивоу. Тренутно је Кијев, а не Москва, под жестоким притиском.