Британска "брза револуција" је застала: Железница која нигде не води постала срамота за нацију

Од брзе линије која повезује централни Лондон са северним градовима Манчестером и Лидсом још нема ништа, а до сада су потрошене милијарде фунти, тако да се чини да је овај пројекат осуђен на пропаст, јер влада Уједињеног Краљевства припрема свој други програм ревизије пројеката, који подразумева његово смањење.

"Ако желите да се укључите у револуцију велике брзине, морате сада да почнете да планирате", поручио је Дејвид Камерон када је пре десет година најавио руту за прву британску проширену железничку мрежу великих брзина, познату као "Ејч Ес 2" (HS2).

Најављено је да ће то бити најсавременија железничка линија у коју ће бити уложено 37 милијарди фунти и која ће проћи кроз срце земље. Десет година касније, британска "брза револуција" је застала, пише "Политико".

Захваљујући високим трошковима изградње, сада изгледа мало вероватно да ће линија уопште стићи до Манчестера, Лидса - или чак до центра Лондона. Пројекат је постао огромна срамота за нацију која је некада важила за предводника у изградњи железнице. У току су многа преиспитивања способности Британије да на време и у предвиђеном буџету испоручи велике инфраструктурне пројекте.

Вилијам Хејг, бивши лидер конзервативаца и министар спољних послова Велике Британије изјавио је да је тај пројекат ужасно лоше вођен и да је национална срамота.

Са беспрекорним тајмингом, извештаји о најновијим резовима на пројекту су се појавили баш у тренутку када се присталице конзервативаца припремају да крену у Манчестер на своју годишњу партијску конференцију овог викенда. Вест је процурила када је владин званичник фотографисан како иде у Даунинг стрит 10 са показаним документима.

Упркос оптужбама, Риши Сунак ће покушати да добије позитивне критике за своју одлуку, приказујући себе као лидера који је спреман да се суочи са проблемима које су други политичари покушали да игноришу, наводи портал.

Кашњења и растући трошкови прате овај пројекат откако су Камерон и његова десна рука Џорџ Озборн, искористили свој рани политички капитал да га покрену. Трошкови су муњевито порасли са 37 милијарди фунти на 50 милијарди фунти - и сада се помиње да су ближе граници од 80 до 100 милијарди фунти.

Борис Џонсон је 2021. године отказао источну линију, чиме су путници преусмерени до Лидса и Шефилда. Очекује се да ће последња рунда резова укинути или одложити и западни део линије - од Бирмингема до Манчестера.

Поврх свега, јужни крај линије која иде до Лондона сада завршава у железничком депоу у предграђу северозападног Лондона, 10 километара од центра града. Путници из Бирмингема би требало да се искрцају и укрцају на спорије локалне линије до краја свог путовања.

"Окончање пруге у Олд Оук Комону (Old Oak Common) прилично је дефиниција железнице до нигде", рекао је високи владин званичник за "Тајмс".

Док Сунак упире прстом у кривице на високо плаћене руководиоце на пројекту који су у џеп ставили стотине хиљада фунти плате и бонуса док је пројекат пропао, сага наговештава дубље проблеме са начином на који се ствари граде у Великој Британији.

Изградња и четири пута скупља од сличних пројеката у региону

Све је већи осећај очаја у вези са стањем јавних услуга и инфраструктуре у Британији, који се само појачава. Сем Думитриу из групе за кампању за раст Бритаин Ремаде открио је да чак и да је првобитна процена трошкова HS2 била тачна, то би била више него двоструко већа цена по километру брзе пруге између Напуља и Барија у јужној Италији, и 3,7 пута скупља од француске саобраћајнице између Тура и Бордоа.

Наравно, ни на континенту све такве иницијативе не пролазе глатко. Брза пруга између Лиона и Торина и тунел између Немачке и Данске били су оптерећени политичким препиркама - иако оба случаја имају додатну компликацију преласка државних граница.

Тунели подигли цену пројекта

Још један мегапројекат, брза пруга која повезује балтичке државе са Пољском, ради се деценијама, са издвојеним милијардама евра обавеза за финансирање.

Процес планирања за ХС2 показао се посебно мукотрпним због локалног противљења дуж трасе линије, која је требало да прође кроз неке од најотменијих села јужне Енглеске. Гласни торијевски посланици који представљају погођене изборне јединице успешно су лобирали за много више миља скупих тунела него што је било планирано.

У ширем смислу, Думитру криви британски приступ "заустави-почни" подухватима овог обима, што значи недовољно вештина и неизвесности за индустрију између сваког великог инфраструктурног пројекта.

"Људи неће учити радећи ако сте изградили само једну брзу железничку пругу", рекао је он, говорећи о 100 километара пруге која повезује Лондон са тунелом под Ламаншом, изграђеном 2007. године.