Британска војска је, током оружаних акција у Авганистану, доказано убила 64 деце, а процењује се да би број погинулих малолетника могао бити и 135, објавила је организација ААОВ (Action on Armed Violence) на свом сајту.
Према званичним подацима британског Министарства одбране, за 64 потврђена случаја погибије деце током војне кампање од 2006. до 2014. године исплаћена је новчана одштета која је у просеку износила 1.656 фунти. За случајеве где је наведено да су погинули син, ћерка или нећак, а где нису наведене њихове године, с обзиром на старосну структуру авганистанске релативно младе популације, лако би се могло претпоставити да се такође ради о малолетницима и тада се званична бројка подиже на 135.
Организација указује да је чак и наведени мањи број погинулих малишана четири пута већи од оног који је Министарство одбране званично саопштило када је открило да је у дејствима британске војске страдало 16 деце.
"Нема доказа да је британска војска намерно циљала цивиле или децу и ове трагедије морају да се означе као последица лошег циљања, претеране употребе тешког наоружања или борби у насељеним подручјима", наводи се у анализи ААОВ-а.
Просечна старост деце убијене у британским војним акцијама је само шест година – најмлађа жртва имала је годину дана, најстарија 15 година. Године су наведене у 27 забележених случајева за које је исплаћена компензација, а аутори анализе примећују да није забележена ниједна жртва у Хелманду, авганистанској провинцији на коју се односе подаци британске војске, која има 16, 17 или 18 година што отвара питање да ли су они били посматрани као борци.
За најмлађе жртве, једногодишњег дечака и осамнаестомесечну девојчицу, обоје убијених 2009. године, Велика Британија исплатила је укупно тек нешто мало више од 3.000 фунти.
Деца су најчешће страдала у размени ватре и ваздушним ударима.
Просечних 1.656 фунти одштете за страдало дете мање је од суме која је исплаћивана за смртне случајеве, 2.380 фунти, али аутори напомињу да су у износ обе своте ушле и одштете за повреде и уништавање поседа.
Напомиње се да се подаци односе само на оне Авганистанце који су знали за исплату одштете, имали довољно доказа да су им најмилији страдали у британским војним ударима и могли да пролазе кроз компликован процес компензације, који је често подразумевао достављање фотографија, медицинске докумнетације, интервјуе са британским службеницима.
Већина од 881 захтева за одштету поднетих британској званичној канцеларији која их је прикупљала, одбијена је.