Још се нису опоравили од поплава, Грчку је погодио земљотрес јачине 4,2 степена Рихтерове скале, који се догодио данас у Егејском мору код острва Калимнос.
Према подацима Геодинамичког завода, земљотрес је регистрован девет километара источно од острва, преноси Прототема.
Епицентар потреса био је на дубини од пет километара.
Према подацима Европског медитеранског сеизмолошког центра потрес се догодио 17 километара од острва Кос.
Штета од поплава пет милијарди
У Грчкој се сумира штета изазвана разорним поплавама које су погодиле централни део земље услед олује Данијел почетком септембра, а процене стручњака су да би она само краткорочно могла да кошта грчку економију до пет милијарди евра, преноси Би-Би-Си.
На подручју Тесалије, једне од најтеже погођених области, у поплавама су уништени комплетни усеви памука, кукуруза, парадајза и јабука, а велики број сточних грла се утопио. Процењује се да је петина грчких плантажа памука уништена, а преко 200.000 грла стоке и живине страдало је у поплавама.
Тесалија је један од главних пољопривредних региона у земљи и постоји бојазан да ће разорне последице поплава имати значајан утицај на производњу хране у Грчкој, наводи Танјуг.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис обећао је брзу помоћ жртвама поплава.
У обраћању одмах након катастрофе, он је рекао да Грчка има "финансијске могућности и механизам за брзу помоћ", како би људи могли "поново да покрену своје животе, поправе своје куће и поново покрену своје послове".
Спиридон Кинциос, ректор Пољопривредног универзитета у Атини, рекао је за британски сервис да, иако је могуће поново засадити усеве попут житарица и памука прилично брзо у наредних неколико месеци, обнављање воћњака и стада оваца и коза, које производе млеко за традиционалне грчке производе као што су јогурт и фета сир, трајаће дуже.
"Тренутно имамо оштећења на стамбеној инфраструктури, а и у комуналним службама, на путевима, школама, примарним здравственим јединицама и тако даље. Ако не успемо да их обновимо што пре, онда ћемо имати проблем који ће људе натерати да оду негде другде да живе", навео је Кинциос и додао да је масовно исељавање "најгори сценарио".
"Рачунам да, ако превлада најгори сценарио, онда би директни непосредни трошак за грчку привреду, био приближно четири до пет милијарди евра. А дугорочни трошак би био троструко већи", нагласио је грчки стручњак.