"Па шта ако су десничари": Немци забринути за будућност, расте подршка АфД-у

Истраживање јавног мњења показује да је немачко друштво у стању велике забринутости: 81 одсто грађана је тренутно забринуто за будућност, а само 14 одсто сматра да ће све бити добро, пише "Дојче веле".

Слични резултати измерени су само још између 2003. и 2005. током фазе велике незапослености. Било је то у време другог мандата канцелара Герхарда Шредера (СПД) када је на власти била коалиција социјалдемократа и Зелених.

Ипак, десно-екстремистичка и изразито десничарска уверења нису порасла и  налазе се тачно на нивоу као и 2016.

Према овој студији коју је спровео "Дојчандтренд екстра", 22 одсто испитаних може се сврстати у десничаре - осам одсто у десне екстремисте (девет одсто 2016. године), а још 14 одсто у изразите десничаре (13 одсто у 2016-ој).

Иако се величина десног политичког миљеа у Немачкој није променила, АфД много више него раније окупља људе таквих ставова. Међу присталицама ове странке, њих 27 одсто се могу класификовати као десни екстремисти, а још 25 одсто као изразити десничари.

С једне стране, ово је значајно повећање у односу на 2016. када је било 20 одсто десних екстремиста, односно 24 одсто изразитих десничара.

Међутим, број присталица АфД-а у Немачкој је у истом периоду порастао - са 12 на 22 одсто.

Баве се правим питањима

Привлачност АфД-а у овом миљеу се више него удвостручила, па та странка у свом бирачком телу сада укључује велики део људи са десничарским погледом на свет.

Присталице АфД-а имају потпуно другачију перцепцију политичких циљева те странке од већине становништва.

Скоро три четвртине свих испитаних грађана са правом гласа у Немачкој сматра АфД десничарском екстремистичком странком - али ову процену дели само 18 одсто бирачког тела АфД-а.

А чак 80 одсто присталица АфД-а каже да их "није брига што се АфД делимично званично сматра десно екстремистичком, све док се бави правим питањима".

АфД је тренутно једина партија која у великој мери искоришћава свој бирачки потенцијал: 24 одсто Немаца у овом тренутку може да замисли да у будућности гласа за АфД, 22 одсто каже да има намеру да гласа за АфД.

Поређења ради, највећи потенцијал имају странке коалиције ЦДУ/ЦСУ - 52 одсто. Али само 28 одсто Немаца са правом гласа тренутно жели да гласа за њих.

Незадовољство политиком азила и слободе говора

Одлучујући мотив бирача АфД-а је забринутост и незадовољство кључним друштвеним дешавањима, посебно повећаном имиграцијом избеглица и тражилаца азила.

Критички став према овој теми преовлађује и у немачкој популацији у целини, али је посебно изражен међу присталицама АфД-а.

Укупно 67 одсто свих анкетираних грађана с правом гласа тренутно није за пријем имиграната - међу гласачима АфД-а је то чак 95 одсто.

Не узимајући у обзир садашњу ситуацију, 48 одсто свих испитаника дели забринутост да "превише странаца долази у Немачку" - док је међу присталицама АфД то 85 одсто.

Две трећине свих испитаника (67 одсто) има перцепцију да човека "данас изолују ако изнесе своје мишљење о одређеним темама", а међу присталицама АфД-а та бројка је чак 96 одсто.

Слична је ситуација и са страхом да ће криминал "нагло порасти у будућности". Ту забринутост исказује 65 одсто свих испитаника, а чак 96 одсто оних који желе да гласају за АфД.

Истраживање показује и да разлог за снагу АфД-а није, како се често претпоставља, ширење десничарских или десно-екстремистичких ставова.

Штавише, анализа јасно показује два развоја догађаја: с једне стране, АфД све више окупља око себе већ постојећи десничарски миље. Али половина бирачког тела АфД-а не може да се сврста у десничаре. Тај део присталица АфД-а остаје отворен за друге политичке странке.

Али оно што је још важније јесте да се АфД успешно бави питањима која се тичу и која забрињавају јасну већину становништва – и за која многи људи очигледно налазе премало разумевања код других партија.