Шведска мора да предузме даље "конкретне кораке" против тероризма како би добила подршку Анкаре за кандидатуру за НАТО, рекао је турски потпредседник Џевдет Јилмаз док се парламент припрема да разматра захтев нордијске земље за пријем.
Он је за "Фајненшел тајмс" рекао да Турска не види задовољавајући ниво примене прошлогодишњег споразума у којем се Шведска обавезала на одлучнију акцију против екстремистичких организација, укључујући курдску милитантну групу која је водила деценијама дугу побуну у Турској.
Председник Реџеп Тајип Ердоган пристао је на захтев Стокхолма да се придружи НАТО-у на самиту у Вилњусу у јулу, али турски парламент, који се поново састаје након летње паузе, мора да ратификује приступање Шведске.
Шведска је окончала дугогодишњу политику неутралности након што је почео руско-украјински сукоб прошле године, а њен захтев да се придружи Алијанси одобриле су све НАТО чланице осим Турске и Мађарске.
Ердоган, чија Партија правде и развоја (АКП) предводи коалицију која контролише парламент, више пута је поновио да је подршка Турске кандидатури Стокхолма за НАТО условљена тиме да Шведска предузме мере против особа за које Анкара тврди да су повезани са сепаратистичком Радничком партијом Курдистана (ПКК) и верске мреже за коју тврди да стоји иза покушаја државног удара 2016.
"Наш парламент је веома осетљив по овим питањима због тога што у Турској постоји јавно мњење. Ако не видимо довољан напредак у пракси, онда ће парламент бити под великим притиском", оценио је Јилмаз.
Додао је да ће одобрење парламента зависити од тога да ли ће се предузети стварни конкретни кораци против терористичких група и појединаца који отворено раде против Турске.
Ако ви испуните обећање, и ми ћемо
Шведска тврди да је већ испунила споразум са Турском, укључујући и нови закон о борби против тероризма који је ступио на снагу у јуну. У првој примени тог акта шведски суд је осудио једног Турчина на затворску казну због финансирања ПКК.
Ипак, повремене демонстрације у Шведској на којима су учесници држали заставе ПКК, разбеснеле су Анкару. Ердоган и његова влада су у више наврата критиковали инциденте у којима су демонстранти јавно спаљивали копије Курана у Шведској.
Шведски премијер Улф Крситерсон рекао је у мају да је његова земља већ предузеле значајне акције против тероризма, али да било какве мере морају да буду у складу са владавином права и демократијом.
Аналитичари сугеришу да би кандидатура Шведске за НАТО могла у међувремену да буде повезана са захтевом Турске да купи милијарде долара вредне борбене авионе Ф-16, који је заглављен у америчком Конгресу.
"Надам се да ће, ако САД одрже своју реч, наш парламент учинити исто", рекао је Ердоган ове недеље.
Амерички сенатор Роберт Менендез, који је био један од најотворенијих критичара турске куповине авиона Ф-16, повукао се прошле недеље са места председника моћног сенатског комитета за спољне послове након што је оптужен за мито.
Бен Кардин, нови председавајући, рекао је да питање Ф-16 превазилази НАТО, али да су га турски званичници уверили да ће Анкара ратификовати приступање Шведске Алијанси у "првој половини октобра", пренео је Ројтерс.