Грузијска банка неће да замрзне имовину својих грађана због западних санкција

Оклевање Грузије да замрзне имовину некадашњим званичницима које је Америка оптужила да су руски шпијуни ставило је на тест везе Тбилисија и Запада, пише "Фајненшел тајмс".

Почетком месеца Стејт департмент додао је на листу санкционисаних Отара Партскаладзеа, који је кратко био државни тужилац, наводећи да му је руски ФСБ помогао да добије руско држављанство, а да је он заузврат наводно пристао да "утиче на грузијско друштво и политику у корист Русије".

Након што је подржала замрзавање имовине повезане са санкцијама, Централна банка Грузије променила је своја правила и заштитила Партскаладзеа. Троје виших званичника банке дало је отказ у знак протеста због те одлуке. Повела се оштра јавна дебата о томе зашто се владајућа странка Грузијски сан спрема да заштити појединце повезане са олигархом који их финансира Бидзином Иванишвилијем на рачун савезништва са својим међународним партнерима. 

"Нико не верује да је централна банка независна. Она је део владе, а Партскаладзе је врло значајна личност у нашој земљи и има блиске везе са Иванишвилијем", каже економиста, посланик странке Гирчи Александар Раквијашвили.

Према мишљењу аналитичара, Иванишвили и даље контролише странку Грузијски сан. Наводи се да је богатство стекао у Русији деведесетих година прошлог века, као и да оно потиче од удела у руском енергетском гиганту "Гаспрому" од један одсто. Његово богатство процењено је на 6,2 милијарде долара, око трећине укупног БДП-а Грузије.

Иванишвили није коментарисао ове наводе за "Фајненшел тајмс". 

Партскаладзе, именован од Грузијског сна, дао је оставку 2013. године после само шест недеља проведених на месту државног тужиоца након што је откривено да има кривични досије у Немачкој. Објавио је писано саопштење у којем је навео да је проглашен кривим у Немачкој због вербалног сукоба са полицајцем.

Оптужен је 2018. због напада на бившег шефа ревизорског тела Грузије, али га је суд три године касније ослободио. 

Стејт департмент описао је Партскаладзеа као "грузијско-руског олигарха" који редовно путује у Русију са руским пасошем. Две руске компаније за консултантске услуге, делимично у његовом власништву, такође су стављене на листу санкција.

У тексту се наводи и да је Централна банка Грузије свој заокрет по питању замрзавања имовине појединаца и компанија образложила тиме да имовина грузијских држављана може да буде замрзнута само ако то наложе локални судови. 

"Схватили смо да има неких непоклапања између локалних прописа и механизма аутоматске примене санкција. Прописи ће можда морати да се мало прилагоде", рекла је за "Фајненшел тајмс" директорка централне банке Натја Турнава.

Међународну монетарни фонд у јулу није одобрио исплату друге транше кредита од 289 милиона долара Грузији, наводећи као разлог промене у структури менаџмента централне банке.       

Политичка атмосфера у овој земљи и даље је напета док се очекује за неколико недеља препорука Брисела да ли да тој земљи додели статус кандидата за чланство у ЕУ, као што је прошле године урадила за Украјину и Молдавију. Забринутост ЕУ због демократског назадовања, корупције и олигархизације довела је Грузију до спорог приступања, при чему јој је Европска комисија дала само "условну перспективу" да добије статус кандидата у зависности од провођења реформи, додаје се у тексту.

Истиче се и да власт води "огорчену кампању о наводној прозападној завери за рушење владе", као и да су "без пружања доказа" објавили да су открили планове пуча бивших званичника који су служили под прозападним председником Михаилом Сакашвилијем.

Истиче се и да је већина становништва наклоњена Европској унији, као и да истраживања показују да 90 одсто Грузијаца подржава европске интеграције, али и подсећа да Грузија није следила европски блок и није увела санкције Русији, као и да има редовну авионску линију Тбилиси-Москва.