У америчкој војној болници у Немачкој раније ове године, лекари су дошли до забрињавајућег открића када су прегледали рањеног украјинског војника: његова инфекција је била отпорна на скоро све доступне антибиотике, пише "Фајненшел тајмс".
Та епизода, која је детаљно описана од стране америчких центара за контролу болести, најновији је доказ здравствених ефеката рата који се шире далеко изван Украјине.
Још од руско-украјинског сукоба 2014. године, број инфекција отпорних на лекове у западној Европи је у порасту — а значајан део заражених су били Украјинци, наводи се у низу научних радова.
Постоји много начина на које рат олакшава ширење болести и отежава предузимање уобичајених мера предострожности против отпорности на антибиотике.
Тешки метали у мецима могу да буду токсични, дубоке ране излажу тело инфекцији, болничка и хигијенска инфраструктура је оштећена, тестови за одређивање правог антибиотика понекад нису доступни, неселективна употреба лекова је вероватнија, а кретање становништва помаже ширење болести.
Разочарани здравствени стручњаци
Последњих месеци, пошто су евакуисане трупе и цивили примљени на лечење у Европу, дошло је до даљег пораста таквих инфекција. Чини се да су неке од инфекција стечене током боравка у напрегнутим болничким системима Украјине; друге су пренете у скорије време у земље које примају стотине хиљада избеглица.
Али упркос ширењу инфекција отпорних на антибиотике, економске и политичке последице рата одвратиле су владе од ублажавања здравствене претње.
Здравствени стручњаци који су настојали да се позабаве тим проблемом били су разочарани на Генералној скупштини УН прошлог месеца, када су донете три резолуције о борби против болести, али је било мало назнака додатног финансирања или чврстих обавеза за спровођење промена.
Опасност од АМР-а (антимикробне резистенције, која обухвата и отпорност на антибиотике) расте широм света, с обзиром на ограничен број ефикасних постојећих лекова. Напори пропадају чак и у здравственим системима са најбогатијим ресурсима.
Постоје значајне разлике између квалитета националних политика и процена смртних случајева који се могу приписати резистенцији на лекове у тим земљама.
Проблем је лош квалитет података о смртним случајевима повезаним са АМР, који се процењује на 1,27 милиона годишње широм света. Земље које су уложиле у бољи надзор и које имају тачније податке могу да буду кажњене, док заразе — као што показује случај Украјинаца у Немачкој — не поштују националне границе.